Govor dr Zorana Đinđića u Skupštini Srbije
Datum: 
22.12.1991
Period: 
Opozicija 1990–1997.

Šesta sednica drugog redovnog zasedanja

Uvaženi narodni poslanici, bar u trenutku kada se bira nova Vlada, uspostavljena je jednakost između vladajuće stranke i opozicije. Naime, ni mi, ni vi nismo znali ko će biti novi predsednik Vlade sve dok nismo dobili cedulju koju nam je svima zajedno poslao predsednik Republike.

To što ovih prvih nekoliko javljanja uglavnom preovladavaju pripadnici opozicionih stranaka je samo taj prvi psihološki efekat probijanja leda. Nadam se da mi nećemo uzurpirati to pravo i sa tom manjinom koju predstavljamo u Skupštini, da budemo jedini koji ćemo se u ovom trenutku izjasniti o mandataru i njegovom programu. Ja neću i ne želim da svojim istupom oduzimam vreme i vrlo sam zainteresovan da čujem i druga mišljenja. Ja o mandataru neću govoriti. Gospodinu Božoviću želim sve najbolje i mislim da je on u mnogo težoj situaciji nego što je bio njegov prethodnik. Zaista je potrebno imati hrabrosti u ovom trenutku preuzeti tu funkciju i utoliko ja, ceniću tu hrabrost, želim da kažem samo nekoliko rečenica o njegovom programu, a da ponovim, njemu lično zaista želim da uspe u svom naumu.

Međutim, ne mogu a da ne kažem da smo dobili već drugu Vladu u višestranačkoj Srbiji, a da još nismo kao poslanici višestranačkog parlamenta čuli program Vlade. Naime, program, ne u smislu toga šta treba, šta mora i šta je neophodno. Ja sam prebrojao, u prvih nekoliko minuta je "treba, mora i neophodno" je u izlaganju gospodina Božovića bilo 14. puta. Nego u smislu, danas je 23. decembra 1991. godine, mi ćemo do 29. januara 1992. godine učiniti to, to i to, pa onda, 29. januara se pojavi predsednik Vlade i kaže, učinili smo od onoga što smo naumili, to, to i to, a to 29. marta ćemo učiniti nešto drugo. To ne mora da bude mnogo. To može da bude jako malo, ali da postoji rok, da postoji kvantitet. Zamislite da je ova Skupština i da je ova Srbija vaša privatna firma i da vi postavljate menadžera, da li biste vi njemu dozvolili, da li biste ga izabrali kad bi vam on rekao "moramo da povećamo proizvodnju", "moramo da smanjimo troškove", "moramo da otvorimo nova tržišta i svima nama treba da bude bolje". Naravno, to je sve sjajno, ali nije dovoljno.

Ja sam se iznenadio kada sam čuo da će gospodin Božović već danas da iznese svoj program i verujući u njegovu ličnu energiju sa znatiželjom sam očekivao te cifre, te rokove i te obaveze, jer to bi bilo nešto što bi stvorilo i takmičarski duh i kod građana Srbije i kod nas. Znači da vidimo da li će se to desiti, u kojoj meri će se to desiti. Ovako, ponovo imamo jednu sivu zonu i treba da se nadamo da će iz tih 14 "treba, mora i neophodno je", zaista nešto konkretno izaći.

Dopada mi se prva rečenica u izlaganju gospodina Božovića u kojoj je bilo rečeno, delimično citiram "da u ovom sudbinskom vremenu interes Srbije treba da bude okvir programa". To znači, interes Srbije jeste upravo program te Vlade. Pitanje koje se svima nama postavlja jeste, šta podrazumeva ova rečenica? Naravno, ona podrazumeva da se što više ljudi uključi u realizaciju tog programa, jer ako je interes Srbije taj program, onda je interes jako širok, onda, znači, znatno se proširuje baza toga što je program i, naravno, taj program se može realizovati ako se što više ljudi uključi, sa različitih strana, u realizaciju tog programa.

Međutim, postavlja se opravdano pitanje da li je Vlada po svom sastavu osposobljena da pokrene sve te ljude, da li je politička osnova te Vlade uža, ili šira od političke osnove prethodne vlade. Procenite sami, da li je sadašnji, tj. budući predsednik Vlade, pošto sam uveren da će biti, da li je on kao jedan uspešni funkcioner jedne stranke, zaista ličnost koja će uključiti u realizaciju programa Vlade, nove slojeve ljudi, koja će uključiti i one ljude koje prethodna Vlada nije uključila, a koji nisu ni opozicija ni vladajuća stranka, nego su naprosto ljudi koji imaju želju, koji imaju motive da rade na onome što je interes Srbije. Ja se bojim da u ovom slučaju nismo imali sreću da je, umesto da bude proširena, ta baza sužena, da smo dobili jednu možda efikasniju Vladu Socijalističke partije Srbije, ali da to nije Vlada koja može da pokrene i sve druge građane i sve druge sposobne ljude u Srbiji. A, tih ljudi, verujte mi, ima i to svi vi znate i svi mi znamo. Znači, postoje i oni ljudi koji su u nekom privatnom poslu, koji su u privatnom biznisu postigli neki uspeh. Ne moraju svi da budu funkcioneri društvene svojine, može tu da bude i pet, šest, i deset ljudi koji su samostalne ličnosti i koje se do tada nisu angažovale u politici, koji možda neće biti verni nekom ideološkom programu ali koji su verni Srbiji i koji su to pokazali time što su svoj novac ostavili tu u ovoj Srbiji u trenutku kada su mnogi patrioti, pre svega politički patrioti, svoj novac transformisali u inostranstvo.

Meni bi bilo drago da je ova Vlada većim delom sastavljena od takvih ljudi nezavisno od njihove stranačke pripadnosti i da možemo sa nešto više optimizma da pogledamo u ovu mračnu 1992., koja na žalost stoji pred nama.