Govor dr Zorana Đinđića u Skupštini Srbije
Datum: 
10.02.1991
Period: 
Opozicija 1990–1997.

Sedma sednica prvog redovnog zasedanja

Poštovane kolege poslanici, u ovom svečanom trenutku, koji je svečan ne samo za našu Narodnu skupštinu, nego i za Skupštinu koja prvi put bira jednu vladu na osnovu višestranačkih izbora, u ovom svečanom trenutku ne želim da skrivam svoje razočarenje programom koji nam je budući predsednik Vlade saopštio.

Tom programu nedostaje radikalnost, vizija, upravo ono što je od životne važnosti ukoliko želimo da se iz ove močvare u koju smo zapali i sve dublje tonemo izvučemo.

On pre podseća na prigodno saopštenje povodom dodele nekih nagrada u jednom manjem preduzeću nego na program Vlade, koja na sebe preuzima ogromnu odgovornost u ovom istorijskom trenutku u kome treba da se donesu velike odluke.

Upitaćemo se svi zajedno zbog čega ovom programu nedostaje vizija i zbog čega u njemu nema ni malo radikalnosti.

Jedan od odgovora je da njemu nedostaje radikalnost i vizija zbog toga što njegov sastavljač nije bio spreman da imenuje uzroke ovog stanja u kome se nalazimo. Pažljivo sam saslušao ovo saopštenje i osim moralističkih primedbi o lenjosti, o našim navikama, o zaostalim delovima nekog starog uređenja, mogao sam da lociram uzrok ovog našeg stanja jedino u tzv. dogovornoj privredi. Ona nam je kriva što smo ovde gde jesmo i ako nju uklonimo onda ćemo krenuti dalje.

Međutim, svi vi, kao i ja, znamo da ta dogovorna privreda već više godina figurira kao glavni krivac za naše stanje i da je i prethodna vlada Srbije nastupila sa svojim programom kritikujući dogovornu privredu, a tu je zapravo preuzela istu takvu kritiku one vlade pre nje.

Dakle, dogovorna privreda je jedno strašilo koje služi kao izgovor za to da se ne imenuju sistemski uzroci stanja u kome se nalazimo. Zbog toga nije ni malo slučajno što u čitavom ovom saopštenju, koje je trajalo 20 minuta, ni jedan jedini put nije pomenuta reč koja je ključna za ovo stanje, a to je reč "svojina" ili "vlasništvo".

Ni jednog trenutka nije pomenuto kako će se društvena svojina, koja je centar privrednog i društvenog uređenja, koga sam okarakterisao kao močvaru, kako će se transformisati. Da li postoji nekakav konkretniji program? On može biti konkretan u smislu tromesečnog, šestomesečnog ili godišnjeg projekta, ali nama su ta vlada i njen predsednik dužni da daju informaciju o tome.

Dakle, svojina, status privatne svojine, ništa nismo čuli konkretno o namerama da se manje troškovi države. Čovek koji je zahtevao 20 ministarstava pričao je da će biti smanjen državni aparat, ali ne znam da li je to verodostojno, meni nije.

Pomalo sam bio iznenađen kada sam na listi ministara video i ime čoveka koji je bio sekretar za finansije, odgovoran za proboj monetarnog sistema, za upad u monetarni sistem, jedna tema kojom ćemo se baviti kasnije i to više puta, taj sekretar, a sadašnji ministar ostao je dužan objašnjenja kako se taj kriminalni čin desio. Ako je on kao sekretar mogao to da radi, šta li će tek da radi kao ministar.

Ovo me sve upućuje na zaključak da mi ovde zapravo nismo čuli program Vlade, nego jedan skup retoričkih obećanja, da smo posle jednog obećanja da će se Srbiji desiti privredno čudo, a to obećanje se već svima nama u dva sata noću obelodanilo kao ta suva drenovina, da će to čudo sada da se manifestuje kao još jedan pokušaj da se iz te suve drenovine, više puta citirane, nešto iscedi.

Naša zemlja je svima nama previše vredna da bismo se bavili tom metafizikom ceđenja vode iz suvog drveta.

Moramo se baviti konkretnim stvarima, moramo podeliti konkretne odgovornosti. Ljudi koji su dobili na izborima moraju da ponesu težinu te pobede i moraju pred svima nama da kažu šta nameravaju, i to kvantitativno, da bi posle tri ili šest meseci ili posle godinu dana znali da su svoja obećanja ispunili. Obećanja koja se ne mogu kvantifikovati, koja se mogu samo porediti sa nekim drugim obećanjima, koja mogu biti lepša od njih ili uverljivija od njih, ipak su samo obećanja.

Ja ne mogu da glasam za program ove vlade, ma koliko da mi je, kao i svima vama, stalo da se Srbija konačno izvuče iz ove krize u kojoj se sada nalazi.