Govor dr Zorana Đinđića u Skupštini Srbije
Datum: 
03.05.2001
Period: 
Premijer 2001–2003.

Predlog rezolucije o stanju na Kosovu i Metohiji i položaju srpskog naroda i pripadnika drugih nealbanskih zajednica

Dame i gospodo, uvaženio narodni poslanici, prilikom formiranja Vlade, a i u njenom tromesečnom delovanju u vezi sa problemom, teškim nasleđenim problemom stanja na Kosovu i Metohiji, utvrđena su tri prioriteta. Oni se poklapaju sa onim što je u našoj javnosti prihvaćeno kao važno i sa onim što Srbi i drugi nealbanski žitelji Kosova i Metohije smatraju bitnim. Prvi od tih prioriteta odnosi se na uspostavljanje lične i imovinske bezbednosti ljudi koji su ostali da žive na Kosovu i Metohiji, delimično u enklavama, delimično kao pojedinci u vrlo teškim okolnostima, a delimično u onom delu, severnom delu Kosova i Metohije, gde su uslovi za život nešto bolji. U celini, svakodnevni uslovi za ličnu bezbednost i imovinsku bezbednost su jako loši.

Prvi zadatak Vlade i svih organa iz SRJ i Srbije, naravno u okviru njihovih mogućnosti i nadležnosti, uz saradnju sa onim organizacijama koje su prema međunarodnim nadležnostima dužne da se brinu za ličnu i imovinsku bezbednost, jeste da se što pre uspostavi bar minimalni nivo lične i imovinske bezbednosti svih građana Kosova i Metohije. Tu je uključeno i rešavanje pitanja otetih i nestalih lica, znači da se reši sudbina svih onih koji su nestali ili se vode kao nestali.

Druga tačka odnosi se na obezbeđivanje povratka izbeglica i proteranih lica, bez čega ne može da bude nikakvog rešenja za Kosovo i Metohiju, ni trajnog ni privremenog. Treći prioritet i treća važna stvar odnosi se na stvaranje pravnog okvira i minimalnih institucija koje mogu da obezbede trajnu zaštitu ljudi koji žive na Kosovu i Metohiji. Ne može se govoriti o povratku znatnijeg broja proteranih i izbeglih lica, ako oni ne mogu da računaju na institucije koje bi trajno štitile njihova individualna i kolektivna prava i koje bi garantovale da oni neće biti majorizovani i da neće biti svedeni na status građana drugog reda na Kosovu i Metohiji.

To su tri cilja koja smatram da su opšta, da oko njih nema spora u Srbiji a oko njih nema spora ni među političkim strankama, a ni među građanima Srbije koji žive u centralnoj Srbiji i koji žive na Kosovu i Metohiji, koji su privremeno izbegli sa Kosova i Metohije i koji su još uvek ostali na Kosovu i Metohiji. Ako pogledamo šta se desilo u ovih 100 dana, otkako ova vlada ima određene nadležnosti i ima mogućnosti da nešto učini, sa žaljenjem moramo da konstatujemo da nije bilo nekog konkretnog napretka ni na jednom od ova tri postavljena cilja. Iako je pozicija naše zemlje veoma ojačana u međuvremenu, iako su svi razlozi za diskriminaciju Srbije i Srba isključeni, pa više nema apsolutno ni jedne zemlje u svetu koja može javno da traži da se bilo kakva diskiminacija preduzima prema građanima Srbije, prema Vladi Srbije. Prema Srbiji i Jugoslaviji u celini, ta generalna podrška našoj politici nije rezultirala nekim konkretnim poboljšanjem stanja na samom Kosovu i Metohiji i poboljšanjem perspektive za rešavanje bar jednog od ova tri navedena prioriteta.

Posebno zabrinjavaju poslednji događaji, znači događaji iz poslednja dva ili tri meseca, i događaji iz proteklih nekoliko dana su i razlog da Vlada, uz saglasnost sa poslaničkim klubovima u Narodnoj skupštini predloži zasedanje, vanredno zasedanje ove skupštine i predloži rezoluciju, u kojoj bi se Skupština izjasnila o nekim od tih događaja iz poslednjeg vremena. Najpre imamo fenomen izvoza terorizma sa Kosova i metohije na susedna područja, a pre svega na jug Srbije, a zatim i u Makedoniju. Zatim imamo zabrinjavajuće postupke delovanja međunarodnih organizacija, koje imaju nadležnost da uređuju život na Kosovu i Metohiji, utvrđivanjem carinskih punktova na administrativnoj granici prema centralnoj Srbiji.

Zatim, imamo zabrinjavajući razvoj diskusije i procesa utvrđivanja pravnog okvira, od koga srpski narod očekuje i institucije bezbednosti i zaštite prava, a prema informacijama, delimično potvrđenim, delimično nepotvrđenim, ta diskusija o pravnim okvirima se pre kreće u suprotnom pravcu, da se ne stvara nada, ne samo onima koji žive tamo nego i onima koji bi trebalo da se vrate odakle su proterani, da će ako budu živeli na Kosovu i Metohiji njihova prava, lična i kolektivna, biti zaštićena. Mi smatramo da postoje rešenja i verujemo da su moguća ta rešenja i zbog toga ovu današnju sednicu ne razumemo samo kao kritiku i proteste, nego je razumemo kao davanje podrške opravdanim zahtevima srpskog naroda i onih koji učestvuju u komisiji za izradu pravnog okvira i onih koji učestvuju u raznim drugim organima i pokušavaju da kroz aktivno učešće pokažu da žele da žive na Kosovu i Metohiji, da žele da žive u miru, da žele da se okrenu budućnosti i koji time pokazuju da srpski narod nije problem.

Srpski narod je ovog trenutka rešenje problema Kosova i Metohije. Problem je na drugoj strani. Taj problem treba definisati, treba ga raščlaniti na pojedine delove i treba ga rešavati. Mi kao Vlada prvi problem vidimo u tome što terorizam na Kosovu i Metohiji nije na dovoljno jasan način međunarodno definisan i nije tretiran na tako jasan način. Mi uočavamo da na Kosovu i Metohiji postoji podela posla između jednog političkog krila i jednog vojnog krila. Političko krilo se javno, deklarativno zalaže za ekstremne ciljeve, a koje vojno krilo onda na terenu pokušava da ostvari. Mi smatramo da nije dovoljno da međunarodna zajednica i demokratske vlade oduđuju samo posledice, da osuđuju samo delovanje militantnih delova, to vojno krilo. Oni moraju da optužuju na podjednak način i uzroke. Uzrok su svi oni političari albanske nacionalnosti na Kosovu i metoji koji govore o promeni granica, koji govore o primeni nasilja, koji ne osuđuju primenu nasilja kao sredstva da se postignu politički ciljevi. Mi smatramo da je osnov civilizovane političke i evropske politike da se politički ciljevi mogu ostvarivati samo političkim sredstvima.

Nijedna demokratska vlada na svetu ne treba da ostvaruje bilo kakve kontakte sa bilo kojom političkom organizacijom, koja se jasno ne odrekne nasilja kao sredstva za ostvarivanje političkih ciljeva. Nama je jako žao što na Kosovu i Metohiji preovladavaju i većinski uticaj imaju političke stranke i organizacije koje nasilje prihvataju kao sredstvo za ostvarivanje političkih ciljeva i koje političke ciljeve definišu suprotno svim međunarodnim deklaracijama, sve međunarodne konvencije i deklaracije potvrđuju nepromenjivost granica, pre svega nepromenjivost granica drugim sredstvima osim politički. Zbog toga mislimo da postoji još mogućnost da se deluje i politički na međunarodnom planu i da se jasno stavi do znanja da nema nikakve podrške za bilo kakve političke organizacije i pojedince, koji se jasno ne odreknu nasilja i koji ne prihvate postojeće granice kao okvire u kojima se bore za ostvarivanje svojih prava političkim sredstvima.

Mi ohrabrujemo pripadnike srpske nacionalne zajednice, kao i pripadnike drugih nacionalnih zajednica, da učestvuju u svim aktivnostima koje mogu da doprinesu stvaranju uslova za normalan život. Mada smo svesni toga da postoji zamor zbog toga što nema rezultata, što se jako mnogo na deklarativnom planu govori o Rezoluciji 1244, a na terenu se ona ne sprovodi. Postoji fenomen da su delovi međunarodne zajednice, upleteni u jednu situaciju koju nisu očekivali, delimično postali taoci te situacije. Mi smo spremni da zajedno sa njima i zajedno sa demokratskim svetom postepeno uvedemo demokratiju, red na ceo ovaj prostor, time što smo spremni mi da poštujemo zakone, da se mi ponašamo kao jedan demokratska vlada, ali očekujemo od svih drugih da čine to isto, očekujemo konkretne rezultate. Nismo odustali ni od jedne od ove tri tačke, jer svesni smo toga da postoji veliki zastoj u ostvarivanju obaveza koje je međunarodna zajednica na sebe preuzela. Takođe smo svesni toga da samo u saradnji sa međunarodnom zajednicom mi možemo da ostvarimo svoje interese u tako komplikovanoj situaciji, kakva je ona koja sada postoji na Kosovu i Metohiji i u celom okruženju Kosova I Metohije kao kriznog centra jedne malo veće regionalne krize.

Dakle, ne želimo konfrotaciju sa međunarodnim organizacijama, želimo saradnju, ali želimo rešavanje problema. Podstičemo i ohrabrujemo Srbe da učestvuju u svim aktivnostima, ali ohrabrujemo ih da se bore za svoja prava, ne da pristaju na rešenja koja poništavaju njihova prava.

Ovu rezoluciju Vlada shvata kao prilog takvoj politici i kao ohrabrenje i podršku Srbima koji su se suprostavili uvođenju carina na administrativnoj granici Srbije i Kosova i Metohije i koji traže, kroz raspravu u pravnom okviru, da se stvore na Kosovu i Metohiji institucije koje će obezbeđivati njihova prava i sada i ubuduće.

U konsultaciji sa poslaničkim grupama izrađen je jedan nacrt koji Vlada predlaže kao osnovu za rezoluciju ovoj skupštini. Ja ću vam pročitati tekst tog predloga.

Narodna skupština Republike Srbije izražava duboku zabrinutost zbog stanja u Autonomnoj pokrajni Kosovo i Metohija i položaja srpskog naroda i drugih nealbanski zajednica. Dve godine nakon zavođenja međunarodne civilne i vojne uprave bezbednosna situacija u pokrajni sve je teža. Povratak prognanika, na šta se međunarodna zajednica obavezala Rezolucijom 1244. Saveta bezbednosti, sve je neizvesniji. Život preostalih Srba, posebno u malim kosovskim enklavama, izložen je potpunoj neizvesnosti i svakodnevnom riziku. Međunarodni predstavnici pre misle na donošenje propisa o privremenoj samoupravi, nego na elementarnu sigurnost ljudi.

Terorizam u Autonomnoj pokrajni ne samo da nije sprečen, nego je ušao u još radikalniju fazu. Sve su učestalija organizovanija ubustva Srba i predsatvnika naše države. Događaju se, i to sve češće, i ubistva predstavnika umerenije političke opcije među kosovskim Albancima.

Narodna skupština Republike Srbije zahteva od UMNIK-a, od UMNIK-ove administracije, da u roku od mesec dana sprovede istragu kojom će se razjasniti sudbina svih otetih i nestalih lica i da nakon proteka roka o rezultatima istrage obavesti porodice otetih i nestalih lica, kao i čitavu javnost, što je ne samo njena međunarodna, već i moralna obaveza.

Narodna skupština Republike Srbije apeluje na sve međunarodne institucije koje se bave zaštitom ljudskih prava da inteziviraju svoje napore kojima će razjasniti sudbinu 1.300 otetih i nestalih Srba u Autonomnoj pokrajni Kosovo i Metohija.

Dodatnu uznemirenost građana unelo je otvaranje carinskih punktova na administrativnoj granici Autonomne pokrajne i ostalog dela Republike Srbije. Ovo je još jedan akt kojim UMNIK-ova administracija u Autonomnoj pokrajini krši Rezoluciju 1244, stvarajući veštačku privrednu barijeru između Autonomne pokrajine i ostalog dela Republike Srbije.

Dajemo puno podršku otporu građana prema ovim grubim postupcima, kojim se kršie jugoslovenski carinksi propisi i poreski propisi Republike Srbije. Poseban problem predstavlja izrada Pravnog okvira za privremenu samoupravu Kosova. Osnovni tekst koji je napravljen u UMNIK-u daje elementarne garancije zaštite prava nacionalnih i etničkih zajednica. Albanski predstavnici u radnoj grupi traže i više od toga i vrše pritisak na međunarodne eksperte. Donošenje pravnog akta za privremenu samoupravu Kosova obaveza je koja proističe iz Rezolucije Saveta bezbednosti, gde se predviđa uspostavljenje suštinske autonomije za Kosovo i Metohiju. Na osnovu pravnih okvira treba da se održe izbori za organe vlasti i nakon toga oni treba da počnu da funkcionišu.

Naš cilj ovim povodom jeste dvostruk. Prvo, da obezbedimo načine izbora i pravila funkcionisanja privremenih organa vlasti, tako da interesi srpske zajednice budu garantovani i zaštićeni.

Drugo, da paralelno sa ovim ostvarimo legalno i legitimno prisustvo naših državnih organa u Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija i primenu naših zakona, bar u oblastima u kojima žive Srbi. Podržavamo sve amandmane kojima se štite srpske i druge nealbanske zajednice, a posebno izdvajamo sledeće:
1. Slobodne i poštene izbore, sloboda kretanja svih građana i pripadnika svih nacionalnih i etničkih zajednica, povratak svih raseljenih lica i njihovo pravo na povraćaj imovine.
2. Privremene institucije treba da budu skupština, vlada i ombudsman,
3. Skupština se sastoji od 120 poslanika, od kojih 30, a to je tri puta po 10, predstavljaju nacionalne i etničke zajednice – Srbe, Albance i ostale,
4. Predsatvnici nacionalnih i etničkih zajednica formiraju u skupštini poslaničku delegaciju nacionalnih i etničkih zajednica,
5. Predviđa se poseban postupak odlučivanja kada je reč o zaštiti nacionalnih interesa. O ovim pitanjima ne može se odlučivati skupštinskom većinom, već postupkom usaglašavanja kakav se predlaže,
6. Skupština donosi uredbe i druge opšte akte, a ne zakone,
7. Delegacije nacionalnih i etničkih zajednica u skupštini omogućavaju skupštinski kvorum, učestvuju u izboru svog predsatvnika u predsedništvu skupštine i vladi,
8. Predsedništvo skupštine je kolektivni organ, čiji se predsedavajući menja na 6 meseci, predsedništvo predlaže vladu,
9. Vlada ima predsednika i ograničeni broj ministara,
10. Pravosudni sistem u Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija ostaje potpuno u nadležnosti specijalnog predstavnika i funkcioniše po postojećim uredbama,
11. Kosovski zaštitni korpus su ukida, policijska služba je javni organ reda.

Usvajanjem ovih amandmana uspostavili bi se minimalni mehanizmi zaštite nacionalnih i etničkih interesa i omogućilo sprovođenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Stoga Vlada predlaže Skupštini da prihvati ideje i predloge iznete u rezoluciji ili u celini ili sa nekim dodacima, koji bi bili rezultat diskusije na današnjoj sednici.

Hvala.
----------------------

Zbog javnosti koja prati ovu raspravu, želim da dam nekoliko ispravki, da korigujem nekoliko dezinformacija koje su sa ove govornice bile upućene i da objasnim pravi razlog zašto je jedan deo teksta rezolucije, koji je juče došao na Vladu, izostavljen. Taj deo ne sadrži ništa drugo nego prepričava šta Albanci hoće. Rezolucija srpske skupštine ne treba da sadrži prepričavanje onoga što neko drugi hoće, nego treba da nabroji ono što mi hoćemo. Onaj ko želi da razlaže šta Albanci hoće, neka ide u albansku skupštinu i neka tamo glasa za rezoluciju šta oni hoće. Iz onoga što su naši predstavnici u ovoj komisiji taksativno naveli šta oni hoće, jasno je i šta oni neće. Svako onaj ko je dobronameran i razuman iz ovoga šta Srbi hoće može da vidi i šta oni neće. Nije potrebno nabrajati uz to šta oni hoće i ono drugo šta ono neće. To je bio jedini razlog. Naravno, možda mi nismo svi toliko hrabri kao gospodin Šešelj, ali ipak tolike kukavice nismo da možemo da navedemo ono što mislimo da je naše pravo i ono što mislimo da možemo da izdejstvujemo.

Netačno je da sam bilo kada i bilo gde rekao da sam konsultovan ja ili bilo koji član Vlade oko utvrđivanja carinskih punktova od strane UMNIK-a. Rekao sam da sam konsultovan od strane Savezne uprave carina, jugoslovenske Savezne uprave carina, da uvede kontrolu na prilaz u Crnoj Gori i Kosovu i Metohiji. Obrazloženje koje su nam oni dali je da se jedan deo šverca cigareta i nafte kreće tim putevima, i drugo, da jedan deo proizvoda koji su subvenicionisani u Srbiji, a to je brašno i neki drugi proizvodi, odlaze na Kosovo i Metohiju da bi dalje išli za Albaniju i Makedoniju, kao predmet šverca i crne trgovine. Pitali su me i ja sam rekao – ako je u interesu zaustavljanja tog šverca, da se kontroliše roba koja ide u tom pravcu, Crna Gora – Kosovo i Metohija, onda smo mi saglasni sa tim. Ali Savezna uprava carina nije UMNIK. Za srpsku vladu Savezna uprava carina je legalni organ savezne države. Ako za nekoga Savezna uprava carina predstavlja neku stranu silu, onda on mora malo da razmisli o svojim kategorijama.

Treće, predlog koji je gospodin Šešelj izneo u ime svoje stranke izazvao je smeh, ali on je malo razumniji nego raniji predlozi koje je gospodin Šešelj iznosio u sličnim situacijama. Ja ću vas podsetiti, on je predlagao da se uvede u naše regularne jedinice SOP – Srpski oslobodilački pas, koji prepoznaje sve naredbe, ujeda ih i tako rešava nacionalni i državni problem Srba u i Bosni, i u Hrvatskoj i, verovatno, na Kosovu. Što se Kosova tiče, on je predlagao da se angažuju Kozaci. U ovoj skupštini je obećavao da će, kada njegovi Kozaci i njegovi četnici zalupaju u bubnjeve, svi Šiptari preko Prokletija i drugih planina da pobegnu ne znam gde. Tako da ovaj sadašnji predlog nije toliko smešan kao oni prethodni. Ima gospodin Šešelj još mogućnosti da se popravi, godine su pred njim.