Govor dr Zorana Đinđića u Skupštini Srbije
Datum: 
09.03.1993
Period: 
Opozicija 1990–1997.

Prva sednica Narodne skupštine Republike Srbije
Izbor predsednika i potpredsednika Vlade i ministara u Vladi Republike Srbije

Kolege narodni poslanici, budući predsednik vlade je u svom saopštenju rekao da će jedan deo svojih namera da objavi, a drugi deo će ostati državna tajna.

Ako je suditi po ovom kratkom programu koji nam je on izneo, ceo njegov ekonomski program je državna tajna. Naime, ni najbolji analitičar ne bi iz njega mogao da zaključi koje su stvarne namere ove vlade, šta će ona da uradi za 15 dana, šta će da uradi za mesec dana, za dva meseca. Možda bi se moglo zaključiti šta bi ona uradila da ima 10 godina, pa bi onda dalje razvijala pravni sistem, možda bi razvijala demokratski sistem itd. Znači, popravljala bi nešto. Zato je potrebno mnogo vremena, a nama, na žalost, ne stoji mnogo vremena na raspolaganju.

Dakle, ovo je jednokratno saopštenje, koje je moralo da bude kratko zbog nedostatka vremena, ali da to kratko saopštenje na šest do deset stranica ne sadrži nijednu brojku, nijedan konkretan stav, nijedno konkretno obećanje, ma kako malo, ali konkretno izraženo u ciframa - jedina cifra koju sam pronašao, to je bila 1991. i 1992. godina ne sećam se više, nijedna druga cifra - to je nipodaštavanje ovog parlamenta, podsmevanje ovoj situaciji u kojoj se svi mi nalazimo, bez obzira na stranke, bez obzira na socijalne slojeve, isključujući možda dva-tri posto onih koje to ne interesuje, jer već imaju na svojim računima toliko da će im unuci da gase televizor kada se bude pričalo o politici, pošto će imati od čega da žive. Znači, onih 97% stanovništva zaslužuje da čuje nešto konkretno, nešto dramatično, da čuje neko obećanje, da im se kaže da će biti bolje, da im se pokaže kako ćemo mi to pokušati ili kako će to vlada da pokuša, pa da posle mesec-dva kaže: evo, mi smo pokušali, naišli smo na teškoće, uspeli smo toliko i toliko, toliko nismo uspeli, a vi onda dragi građani procenite ko je više kriv, da li sankcije i blokada ili smo mi više krivi ili svi zajedno.

Dakle, o namerama ove vlade ne može se ništa reći, ni dobro ni loše. Nemam nameru da kritikujem nešto o čemu ne mogu ništa da kažem.

Međutim, nešto se može reći, posebno o tome kako će ova vlada da radi, na osnovu sastava te vlade. U sastavu te vlade je 2/3 starih ministara, što znači da će ta vlada praktično da bude vlada kontinuiteta, ne diskontinuiteta, ne promena, dakle vlada nastavljanja politike Radomana Božovića, koji je skrenut na slepi kolosek da daje i oduzima reč u Veću građana. Dakle, on nije položio ispit, ali 2/3 njegove vlade jeste u redu, to da se zabeleži.

Drugo, ovde imam ne govor koji hoću da vam pročitam, nego govor predsednika bivše vlade Radomana Božovića. Ako ga pogledate, možete da ga nađete svi u arhivi Skupštine, videćete da je to uglavnom ono što smo čuli danas od gospodina Šainovića, s tim što je gospodin Šainović za tih godinu dana postao malo mudriji nego njegov prethodnik, pa nije davao nikakve prognoze, nikakva obećanja, na osnovu kojih bismo mi posle godinu dana mogli da kažemo šta je od toga ispunjeno, a šta nije ispunjeno. Pročitao bih tih nekoliko obećanja koje smo mi zajedno čuli pre godinu dana, ako se sećate - mi kao opozicija smo se uzdržali, nismo bili protiv, jer smo rekli, dajte da vidimo šta će biti sa tim obećanjima, a onda biste videli da ništa od toga nije ispunjeno.

Sada se postavlja pitanje, koju garanciju imamo mi da će ovo što nam je ovako maglovito obećano biti ispunjeno? Nemamo nikakvu garanciju.

Gospodo narodni poslanici, mi smo dobili jednu pljačkašku privredu, rođenu iznutra. Ona buja pod sankcijama, ali nisu sankcije nju proizvele, sankcije su omogućile njeno bujanje. Imamo mafiju, imamo crno tržište, imamo izvoz strateških namirnica preko privatnih firmi iz rezervi ove države, imamo krizu u robnim rezervama, to svi znamo, to piše u novinama. Ako ste čitali "Privredni pregled" od pre tri dana, videli ste da 70% preduzeća nije platilo porez na promet. Šta se desilo sa njima? Pre godinu dana, kada je Vlada Radomana Božovića, koja nastavlja svoje delovanje u novoj formi, preuzela vlast, inflacija je bila 400%, sada je 25.000%. Šta kaže novi predsednik vlade - za godinu dana - hoće li biti 250.000%?

Predlažem, na kraju, da umesto ovakve vlade izaberemo vladu kao krizni štab. Stranka koja je pobedila neka oformi vladu na osnovu stranačkog programa, ne na osnovu praznih fraza, na osnovu magle, kao krizni štab za spas privrede i ovog naroda, a da tri tačke programa te vlade budu: borba protiv pljačkaške privrede, protiv korupcije, protiv organizovanog kriminala, sa jasnim naznakama, šta će tu uraditi Javno tužilaštvo, na koga će se osloniti, ko će biti kažnjen, sa objavljivanjem u novinama rezultata istrage u pojedinim predmetima, o tome šta se dešava sa ogromnim količinama novca koje se valjaju po ulici, šta se dešava sa kamatama koje se u nekoliko tranši, od primarne emisije do korisnika, dele privatno među ljudima u trezorima, u SDK i na drugim raznim mestima, šta se dešava sa gotovinom koju velika preduzeća ne daju SDK, nego pretvaraju u devize, pa te devize onda prodaju drugim preduzećima. To nas interesuje. Ova vlada u ovom trenutku mora da bude krizni štab za spas privrede. To ne može da bude jedan seminar u srednjoj školi, gde će se reći, mi ćemo da izgrađujemo dalje demokratiju, mi ćemo da izgrađujemo dalje pravni sistem. U redu, hoćemo, ali od čega ćemo da živimo dok to izgrađujemo.

Glasaću protiv ove vlade i čekam da sledeća vlada, koja će, nadam se, uskoro ponuditi svoj program, uzme u obzir nešto od onoga što nam život svaki dan nameće, a ne da prepisuje jedan neostvareni program od drugoga. I tako u beskonačnost.