Govor dr Zorana Đinđića u Skupštini Srbije
Datum: 
07.07.1992
Period: 
Opozicija 1990–1997.

Nastavak drugog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije

Uvaženi narodni poslanici, prihvatanjem ovih zakona sa faktički i uvodi vanredno stanje. Možemo se složiti s tim da situacija u kojoj se naša zemlja nalazi jeste slična opisu vanrednog stanja.

Međutim, to je neka druga priča. Ono o čemu se ovde radi, to je da Vlada faktički uvodi vanredno stranje, a da ga formalno ne uvodi. Šta to konkretno znači? To znači da jedan organ koji je pripremljen za normalno stanje preduzima nadležnosti, suspenduje ustanove u celini ili delom njihovog obima, suspenduje značajne delove Ustava, a da ne podleže specijalnoj kontroli koja je primerena situaciji vanrednog stanja.

Postavlja se pitanje – da li možemo sa puno poverenja da predamo Vladi te nadležnosti i da kažemo: u redu, imamo malo vremena, nismo u prilici da sada raspravljamo mnogo o sredstvima kontrole, nismo u prilici da raspravljamo o mehanizmima za sprečavanje tog vanrednog stanja ili za njegovo rešavanje, tada ćemo onaj organ koji nam već stoji na raspolaganju, onakav kakav je Vlada, da iskoristimo za to.

Dakle, imamo faktički vanredno stanje. Tu možemo da se složimo. Vlada nalazi neku ustavnu osnovu ili ne nalazi; to nije toliko važno. Ali: imamo Vladu i onda kažemo: u redu dajemo poverenje i nadležnost Vladi da deluje u uslovima faktičkog vanrednog stanja, ali formalno pravno, kao da i nije vanredno stanje.

Dakle, da se svi ponašamo tako kao da je stanje normalno, kao da pravni sistem važi i kao da Ustav važi, a da prećutno dozvoljavamo Vladi da se ponaša drugačije.

To znači da ne poštuje ni Ustav, ni zakone koji slede iz tog ustava, nego da sistemom vanrednih mera i ukaza, zapravo, deluje potpuno u jednom ustavnom i pravnom vakumu. Ja nemam poverenja u to da će ova Vlada kao jedan organ normalnog stanja delovati primereno u uslovima vanrednog stanja. Doduše, ja se slažem da se mi nalazimo u vanrednom stanju, da nam je potreban jedan organ koji će delovati u tom vanrednom stanju, ali ja mislim da to nije ova vlada i mislim da to ne bi bio ni jedan normalan organ koji je stvoren za normalno stanje i za koji mi imamo sredstva kontrole koja su primerena samo normalnom stanju i koja nisu dovoljna. Recimo, mi smo imali prošle godine, to je više puta pomenuto, jako dobru žetvu. Rečeno je da smo mi od te žetve imali trostruko veće zalihe žita nego što su nam potrebne. Postavlja se pitanja: šta se sa tim desilo?

Ja mogu da vam kažem da je to žito, taj šećer, to ulje završilo u Rusiji, Bugarskoj i Rumuniji. Da su određena privatna preduzeća, njihovi vlasnici, neki od njih sede i ovde među nama, da su zaradili visoke provizije vozeći ulje i šećer koga nije bilo u našim prodavnicama i uvozeći naftu ili betonsko gvožđe – ili neke druge proizvode. Sve se to dešavalo u situaciji kada su bile potrebne dozvole za takve operacije i na taj način je naša država ostala bez strateških sirovina, bez, pre svega, prehrambenih proizvoda, a neki privatni pojedinci su na tome zaradili ogroman novac.

Da li mi sada imamo sredstva kontrole da se to ne desi ponovo. Da li u situaciji u kojoj jedan organ preuzima ogromna ovlašćenja, bez ikakvih sredstava dodatne kontrole, mi možemo biti sigurni u to da neće: daljih hiljadu pojedinaca postati dolarski milijarderi vršeći transakcije sa pojedinim proizvodima koji se po propisanim cenama, uz propisane procedure, uz pretnje visokim kaznama oduzimaju ljudima ili zemljoradničkim zadrugama ili, uopšte proizvođačima i onda razmenjuju nekim putevima koji su potpuno van naše kontrole?

Ja mislim da mi ne možemo na osnovu iskustava koja smo do sada imali da imamo nekakvo poverenje u tu vladu i uopšte, u taj aparat koji je do sada te poslove obavljao i da mi u ovoj situaciji moramo da priđemo vrlo odgovorno i vrlo aktuelno i vrlo radikalno. I da, najpre, pošteno utvrdimo da se nalazimo u situaciji vanrednog stanja. Da kažemo da naš Ustav takvu situaciju ne predviđa, ali, to ne znači da je kriva situacija, nego je kriv Ustav. Situacija je takva kakva jeste. To što je Ustav ne predviđa znači, da je Ustav manjkav. Sa tim treba da se pomirimo. Nema ustavne osnove za ove mere, ali to ne znači da nekakve takve mere ne mogu da budu usvojene u ovoj skupštini. To samo znači da treba da se složimo sa tim da su te mere primerene situaciji vanrednog stanja, a ne da kažemo da smo u normalnom stanju, ali da primenjujemo vanredne mere i onda uništavamo naš pravni poredak.

Pitanje je da li mi možemo da ovde ustanovimo jedan organ koji bi odgovorno delovao u situaciji vanrednog stanja i koji bi možda, neke slične mere, ali, naravno, ne ovako široke i ovako nejasne sprovodio sa svešću i odgovornošću da to radi u interesu očuvanja nacionalnog bića u situaciji u kojoj je ono ugroženo zbog situacije koja je nastala, da ne govorim sada o njenim elementima, ali oni su u svakom slučaju dramatični.

Ja mislim da takav organ može da bude samo Vlada nacionalnog spasa. Nacionalni interes može da brani vanrednim merama uz suspenziju osnovnih ustavnih prava u vanrednoj situaciji samo jedan organ koji počiva na političkom i društvenom konsenzusu, a koji podleže maksimalnoj kontroli svih društvenih aktera i čiji svaki korak, svaka operacija može da bude praćena, javno kontrolisana, gde su zloupotrebe isključene.

Ukoliko se to ne desi, ukoliko jedan normalni organ kao što je Vlada dobije od ove Skupštine dozvolu da preuzme ovlašćenje Skupštine i da suspenduje najveće delove našeg Ustava, to je u državnoj i pravnoj teoriji vrsta državnog udara. To je vrlo ozbiljna stvar koja će imati posledica za naš pravni poredak na isti način na koji će ove sankcije imati posledice za naš privredni poredak.

Ja vas molim, kada budete glasali o ovome da uzmete u obzir da takva ovlašćenja ne idu nikome u prilog. Niti njihovo odbijanje ide nekome u korist, bilo kojoj stranci. Nijedna poslanička grupa, nijedna stranka nemaju mnogo od toga što će jedna ustanova kao Vlada, što će jedan aparat oko te vlade, što će niz subjekata koji će ovde nužno biti uključeni kao akteri koji će praktično da kompenzuju ukinutu slobodnu trgovinu, koji će da trguju i zamenjuju umesto proizvođača i trgovaca, što će oni da dobiju ogromnu vlast. Neće Socijalistička Partija Srbije imati ništa od toga. Neće poslanički klub SPS imati ništa od toga, kao što neće opozicija imati ništa od toga ako ovo ne bude usvojeno.

Molim vas da shvatite da se ovde radi o plaćanju, o budućnosti našeg ustavnog i pravnog poretka i o tome da li ćemo mi na prvim počecima neke saglasnosti da Srbija mora u svim uslovima da bude pravna država, da li ćemo to da poreknemo ili ćemo da istrajemo na tome. Hvala.