Govor dr Zorana Đinđića u Saveznoj Skupštini
Datum: 
06.10.2000
Period: 
Promene 1997–2001.

Prva (konstitutivna) sednica drugog redovnog zasedanja Veća republika Savezne skupštine

Dame i gospodo, želim da odgovorim na jedan deo pitanja koja su ovde postavljena, na deo koji se odnosi na verifikaciju mandata. Neću pominjati, jer nisam ekspert za to i ne znam kako se glasalo u Crnoj Gori, međutim, mislim da je ovaj drugi deo vrlo važan i zaista ne bi trebalo da se ova sednica održi, a da to ne bude pomenuto. Naravno, ne u tom tonu u kome je malopre pomenuto, nego u nekom drugom.

Meni je jako žao što je u događajima koje svi znamo i koji još uvek traju, došlo i do nasilja, došlo i do ugrožavanja ljudskih života, do gubitka dva života, nažalost, do ranjavanja mnogih ljudi i do oštećivanja materijalnih dobara, između ostalog i Savezne skupštine. Međutim, tu treba razlikovati uzroke i posledice.

Šta je uzrok toga i da li mi kao izabrani poslanici, kao političari, zaista treba da budemo slepi pred uzrocima i da kukamo nad posledicama?

Da li biste Vi, gospodine Todoroviću, voleli da mi sada prisustvujemo verifikaciji mandata lažnog predsednika Republike, na osnovu izveštaja Savezne izborne komisije i Saveznog ustavnog suda, u neoštećenoj zgradi Savezne skupštine i da, uz šminku i paradu, na laži i prevarama, gradimo novu saveznu državu i vlast u toj državi?

Naravno, bolje bi bilo da nije bilo laži i prevare, ali bilo ih je.

Ja bih voleo da ste Vi izašli pred milion građana tamo, na tom trgu, i da im objasnite da budu mirni, da ne treba da budu revoltirani i da, kao što smo mi sada mirni i nismo revoltirani, obratite pažnju da ono što je naše, što je 70-80 godina staro, što treba da bude čuvano, jer to je naša skupština i moramo da je čuvamo. Ali, moramo da imamo razumevanje za ljude koji su branili osnovnije vrednosti nego što su materijalne, a u te najosnovnije vrednosti spada narodna volja.

Narodna volja je odbranjena i u odbrani te narodne volje, nažalost, desile su se neke stvari koje danas sa žaljenjem konstatujemo. Ali, treba da čestitamo tom narodu koji je odbranio ono što je osnovnije od objekata, a to je – sloboda i narodna volja.

Žao mi je što se desilo da je kroz sve te postupke i akcije to moralo da bude učinjeno, a drago mi je što je na kraju ipak ta narodna volja priznata i što možemo danas da verifikujemo predsednika SRJ koji je pobedio na tim izborima.

Nadam se, kada popravimo naš stari parlament, da će to biti poslednji put da narod posle izbora mora da brani svoju volju na takav način, kao i da će ovo biti poslednja bilo kog veća koja se održava izvan zgrade Savezne skupštine, koja je zajednička, koju svi podjednako volimo i za koju niste Vi vise zabrinuti, nego što smo to mi.“