Govor dr Zorana Đinđića na sednici Glavnog odbora Demokratske stranke
Datum: 
09.08.1997
Period: 
Gradonačelnik 1997.

Dame i gospodo, dragi prijatelji,

pitanju izbora možemo pristupiti na dva načina. Kao stranačkom, strogo političkom događaju, i kao društvenom i nacionalnom. Nema sumnje da su za svaku političku organizaciju izbori najvažniji događaj. Na njima se proverava snaga stranke, aktiviraju se svi potencijali, bude se ambicije, podiže se temperatura i adrenalin. Kakvi god bili izbori, oni su za stranke korisniji nego apstinencija.

Međutim, da li su svaki izbori korisni za zemlju i društvo? Da li jedna ozbiljna i odgovorna stranka sme da se rukovodi isključivo stranačkim i ličnim interesom, ili mora izbore da procenjuje sa stanovišta opšteg interesa? U kakvom odnosu prema opštem interesu zemlje i naroda, stoje predstojeći izbori? Mislim da ni ovde nema dileme: kao što je jasno da učešće na izborima donosi korist stranci, tako je jasno da će predstojeći izbori naneti štetu Srbiji.

Izborni uslovi ne nose u sebi ni minimum garancija za njihovu demokratičnost. Izborni zakon, kojim je povećan broj izbornih jedinica donet je bez dogovora svih učesnika, na nasilan i protivposlovnički način, nekoliko dana pre zakazivanja izbora. Povećanjem broja poslanika na onom delu Srbije gde je kontrola otežana ili nemoguća otvara se mogućnost da SPS dobije 60 poslanika pre nego što glasanje i počne. Konačno, nije postignut nikakav dogovor o korišćenju državnih medija u vreme kampanje. Niti postoji organ koji bi kontrolisao ponašanje državnih medija u vreme kampanje, niti su predviđene sankcije za eventualne zloupotrebe, kakvih je u ogromnoj meri bilo svih prethodnih godina.

Ovakvi izborni uslovi kose se sa minimalnim zahtevima koje je postavila demokratska opozicija ali i sa preporukama Gonzalesove komisije, koje je svojevremeno prihvatio režim. Možda neke naše pristalice neće razumeti ove razloge. Možda će reći da je važno učestvovatii da je Demokratska stranka učestvovala i pod gorim izbornim uslovima nego što su ovi sada sadašnji. Zbog toga treba postaviti pitanje o društvenom trenutku u kome se sadašnji izbori održavaju. On se unekoliko razlikuje od situacije iz prethodnih godina.

Danas su našoj zemlji preko potrebne reforme. I to, jasne i korenite, ekonomske i socijalne reforme. Bez njih, sve smo dalje od sveta i od vlastite budućnosti. Te reforme moraju biti uverljive, dakle, ne samo govori i programi, nego promena ponašanja, kao signal da se u zemlji dešavaju promene. Prvi test za spremnost neke zemlje na promene jesu odnosi na političkoj sceni. Ima li spremnosti na kompromis, uvode li se pravila igre, ima li znakova informativne blokade. To su stvari na kojima se proverava spremnost na reforme.

Po situaciji na srpskoj političkoj sceni svakome je jasno da nema govora o reformama. Naprotiv, način na koji se sprovode ovi izbori treba da obeshrabre sve ljude koji veruju da se u Srbiji nešto može promeniti. Ovi izbori su zamišljeni kao rukavica u lice, kao šamar demokratskoj Srbiji. Ovim izborima SPS poručuje šetačima i demonstrantima: mislili ste da je led u Srbiji počeo da se topi, da dolazi novo vreme. E pa da znate, prevarili ste se. Mi čvrsto držimo stvari pod svojom kontrolom, i reformi će biti samo na našim izbornim plakatima, ali ne u vašim životima.

Ovo je izazov svim patriotama i demokratski nastrojenim ljudima u Srbiji. Ovo nije samo izazov demokratskim organizacijama. Da li je demokratska Srbija toliko slaba da mora poviti vrat i prikloniti se ovom osionom diktatu? Šta će se desiti ako demokratske stranke to učine?

Kao prvo, i domaća i svetska javnost će da utvrdi kako Srbija nije zrela za demokratiju i za integraciju u Evropu. Ostaćemo na magarećoj klupi još izvesni broj godina. Veličanstveni zimski protesti biće protumačeni kao omaška i lažno predstavljanje. U samo narodu zavladaće rezignacija i apatija. Nadu će da izgube oni koji u političkom životu učestvuju jer veruju u bolju budućnost, a likovaće oni koji glasaju iz oprtunizma i straha. To će voditi produbljivanju naše krize i umanjiće kredibilitet političkih institucija, uključujući opozicione stranke.

Odbijanjem da učestvujemo na ovim izborima narodu ćemo poslati poruku: učestvujemo samo na takvim izborima koji otvaraju put za reforme. Izbori treba da koriste društvu i građanima, a ne strankama i njihovim liderima. Ovi izbori ne koriste građanima i zato ih odbijamo. Uvereni smo da je Srbija zrela za demokratske promene, pa prema tome, i za demokratske izbore. Ne pristajemo na teoriju da narodu treba reforme davati na kašičicu. Hoćemo korenite, a ne kozmetičke reforme. Zato nećemo privid poštenih izbora, kada Srbiji trebaju stvarno pošteni izbori.

Šta posle izbora? Oni će se održati, učestvovali mi ili ne. I oni će biti farsa, sa nama ili bez nas. Na osnovu njih će se formirati neki parlament, beznačajan za život ljudi kao što su bili i prethodni. U njemu neće biti poslanika Demokratske stranke. Šta će raditi Stranka u tom periodu? Ako u narednom periodu ne dođe do korenitih promena, Srbija će propadati, a sa njom i mi. Da li smo u parlamentu ili ne, biće manje važno. Ako dođe do promena, one sigurno neće biti inicirane iz parlamenta, nego iz života. A naša stranačka pozicija biće u takvim događajima mnogo snažnija ako imamo kredibilitet među društvenim grupama koje iniciraju promene, nego ako umesto tog kredibiliteta imamo poslanike koji glume parlamentarizam.

Neko će upitati, da li zaista u Srbiji postoje te društvene grupe koje su u stanju da iniciraju demokratske reforme. Naravno da postoje, svi smo ih videli tokom zimskih događaja.

Mi smo, kao stranka i kao pojedinci, tokom zimskih demonstracija preuzeli određene obaveze prema demokratskoj Srbiji. Rekli smo, nećemo dozvoliti da demokratsku Srbiju ponižavaju izbornim krađama i prevarama. Sklopili smo ugovor sa demokratskom Srbijom. Trenutak je da preuzmemo svoj deo obaveza iz tog ugovora. rekli smo, Srbija više nikada neće igrati kako SPS svira. Svojim vlastitim primerom treba da pokažemo da smo ozbiljni ljudi i da poštujemo obaveze.