Govor dr Zorana Đinđića na mitingu Koalicije Savez za promene
Datum: 
04.03.1999
Period: 
Promene 1997–2001.

Narode Srbije, hoćemo promene! Nećemo ni Vuka, ni Zorana, ni Vesnu, ni Miloševića, hoćemo promene. Jeste li došli ovde zbog sebe ili zbog nas, zbog koga ste ovde došli? Zbog Srbije ste ovde i Srbija će posle ovoga dana da bude druga zemlja, Srbija će od današnjeg dana da bude preobražena jer ovde je nekoliko stotina hiljada ljudi koji u ime svih onih miliona kažu dosta je bilo, ostavke, odlazi, promene. Miloševiću ovde je tvoj narod, ovde je Srbija koja te neće. Miloševiću pogedaj sa Dedinja i odlazi pre nego što mi dođemo da te sklonimo.

Pozdravljamo vas dobri i hrabri narode Srbije, vas koji ste došli iz Čačka, Kragujevca, Niša. Pozdravljam i navijače dva slavna beogradska tima koje ovde vidim među nama, ponovo će Srbija biti slavna, ponovo ćemo igrati u prvoj ligi svetskih naroda, tamo gde nam je mesto. I pozdravljam ovih 15000 hiljada policajaca koji su danas obučeni u uniforme, koji su naše komšije i naša braća, ni njima nije bilo lako da ih sa godišnjih odmora povuku. Danas je Srbija na nogama, na nogama ne zato što ih je gazda povukao i podigao na noge, nego zato što ste vi na nogama, zato što je narod ustao na noge i neće se vratiti kućama dok se ne dese promene. I svi smo mi došli iz raznih krajeva, razne nas brige muče i njih u plavim uniformama i nas ovde, ali svi smo ujedinjeni u jednoj stvari, svi smo mi taoci jednog čoveka. On mora da ode da bi Srbija bila slobodna. I ovo više nije pitanje vlasti i opozicije, i ovo više nije pitanje ideologija i partija ovo je pitanje preživljavanja jednog naroda. Da je najbolji među nama, a najgori je, da je bar najpametniji među nama, a najnesposobniji je, morao bi da ode, morao bi da ode, jer od njegovog odlaska zavisi život 10 miliona ljudi. Čoveče, odlazi.

Ali mi nismo ovde, samo zato da pravimo račun za prošlost, mi nismo ovde da sudimo, mi smo ovde zbog budućnosti, mi smo ovde zbog nerođene dece, zbog dece koja danas gledaju na ovaj Trg, i nadaju se da li će možda deo svoga detinjstva provesti u radosti i igri ili će kao i poslednjih deset godina provesti u strahu, bunkerima u mraku. Mi smo ovde zbog budućnosti u Srbiji. Nas je ovde dovela nada i vera, a ne mržnja, ne osveta. Vi ste najbolji deo Srbije, dokažite to celome svetu, ovde se rađa nova Srbija, ovde ima više energije nego u atomskoj centrali na svetu. I ovo, ovo što mi hoćemo, da Srbija, da narod dobije vlast onakvu kakav je narod. Da narod dobije vlast po svojoj meri, a narod u Srbiji to su ljudi koji hoće da se raduju, to su ljudi koji znaju da slave, to su rođendani i svadbe, to je da častite kuma večerom, to je da idete na more, to je da budete ponosni, to je da stojite uspravno, to je Srbija, takvu vlast hoćemo to smo zaslužili. Deset godina ovom zemljom vladaju najgori, deset godina ovom zemljom vlada bruka i sramota, deset godina nas je stid da budemo građani ove zemlje, nemamo razloga, kada njih sklonimo ponovo ćemo biti veliki, ponovo ćemo biti ponosni, samo nam malo treba. Oni su jedna mehanička prepreka na našem putu, zajedničkom snagom sklonićemo ih sa tog puta. Oni za nas više nisu vlast, oni su jedna banda uzurpatora koji još uvek ne znaju da su smenjeni.

Građani Srbije, ono što mi hoćemo, ono što vi hoćete to su promene da bi narod živeo normalno, da bi ljudi imali radna mesta, da bi naše dede i babe imale penziju, da bi deca išla u škole, da bi bolesnici imali lekove. Mi hoćemo promene, brze ali bez nasilja. Niko od vas lepih i mladih ne sme da nastrada, mi znamo kako se to radi, pre dve godine smo došli skoro do kraja, ovoga puta idemo do kraja sada ili nikada, ovoga puta nema popuštanja ili on odlazi ili mi odlazimo. Naš predlog je da im damo 15 dana da se sklone sa naših očiju, da ih više ne vidimo. Neka idu gde hoće, samo ovde ne smeju da ostanu. Ako za tih 15 dana opet budu, kad otvorimo oči i vidimo, onda Srbija izlazi na ulice, ne samo u Beogradu nego u svim gradovima. Onda u pedeset gradova istoga dana svi izlazimo na ulice sa jednom jedinom porukom, ostajemo na ulicama dok ti ne odeš sa vlasti. Ili Milošević ili Srbija, nema trećeg rešenja. Narode imamo samo jedan život, tražimo ga deset godina, imamo samo jednu zemlju uništavaju je deset godina i ta zemlja ima samo nas. Ako mi danas ne uradimo taj posao, ko će? Vi ste ti koji treba da spasete Srbiju, hvala vam što ste odlučni i hrabri, hvala vam što se danas ovde, što ćete dolaziti svakoga dana što ćemo osloboditi Srbiju. Hvala vam što ćemo Srbiju vratiti u svet među najbolje, među zvezde koje sijaju na nebu, da zvezda Srbije bude najsvetlija.

Vidimo se, istrajte, pobedićemo!