Govor dr Zorana Đinđića na donatorskoj večeri za izgradnju Hrama Svetog Save
Datum: 
25.11.2002
Period: 
Premijer 2001–2003.

Hvala vam i dobro veče,

Dragi prijatelji, vaša pravosveštenstva, poštovane Vladike, dragi donatori,

Svakoj generaciji pripadne obaveza da dovrši neki pojekat koji su predhodne generacije započele, nekada je to i velika čast i mislim da se u ovom našem slučaju radi o jednoj velikoj časti. Naravno, u zavisnosti od istorijskih okolnosti, od sreće nacionalne, neke generacije u nekim narodima uspevaju da svoje najvažnije poslove okončaju, i onda drugim generacijama predaju tu štafetnu palicu da nastave da unapređuju ono nasleđeno. Mi ne spadamo u te srećne nacije, i veći deo naših velikih nacionalnih, državnih poslova nije dovršen. Srećna okolnost je, što mislim da smo mi generacija koja može da dovrši mnogo toga što su naši preci započeli. Naravno, treba otvorenih očiju i bez samozavaravanja da vidimo koji su to poslovi koji nisu dovršeni.

Njih je zaista mnogo u našoj naciji, u našoj državi. Naš državni status nije jasan, naše unutrašnje državno uređenje nije definitivno uređeno jednim demokratskim Ustavom, naše granice nisu jasno omeđene. Naša vizija, gde želimo da vidimo našu zemlju, naš narod u budućnosti takođe je predmet svakodnevnih sporova. Sve to iziskuje jasne odgovore, jasnu akciju. Ali, ono što je važno je da smo u prilici da te odgovore damo i da imamo dobre, mislim prvi put posle dvesto godina zaista dobre međunarodne okolnosti, da te poslove, na svoju odgovornost i po svojoj volji okončamo. Možda slučajno, a možda i ne baš slučajno, sve se to događa na predvečerje dva veka prvog srpskog ustanka, u trenutcima kada se formirala moderna srpska nacija. I mi smo ponovo društvo, nacija na raskršću i svaki put kada je jedna nacija na raskršću preporučljivo je vratiti se na početke. Svaki put kada ne znamo gde treba da krenemo treba da se osvrnemo da vidimo odakle smo krenuli, da se vratimo korenima i sve prave reforme i sve odlučne reforme više se vode oko pitanja šta treba sačuvati, a onda je lako videti šta treba menjati. I danas godinu dana pre te velike godišnjice prvog srpskog ustanka, postavlja se pitanje šta je to bila osnovna ideja, ona velika vizija. Nije teško da nađemo jednostavan odgovor jer on je dugi niz godina devetnaestog veka svim našim precima koji su živeli u tadašnjoj Srbiji i bez obzira na stranačke omraze, bez obzira na sporove kojih je i tada bilo, isto kao i danas, svima je bilo jasno da su sloboda i nezavisnost nacionalni cilj i da je to ono oko čega nacija treba da se udruži. Kako da definišemo tu slobodu i nezavisnost i da taj projekat naših predaka nastavimo da bi u uslovima novoga sveta i dvadeset prvog veka on ponovo ujedinio našu naciju. Ja mislim da je taj projekat jedna korenita promena našeg duštva i da taj pravi patriotizam naše nacije u dvadeset prvom veku treba da se formira oko ideje stvaranja jednog zdravog, jednog efikasnog, jednog modernog srpskog društva sa dobrom ekonomijom, dobrim institucijama i da prava sloboda, ona sloboda koja građanima, pojedincima porodicama u našem društvu daje mogućnost da ostvare one svoje potencijale i one svoje šanse koje im je dala priroda koje im je dao Bog, koje im je dala pripadnost naciji i prostoru na kom su rođeni. Mislim da smo u prilici da to uradimo i mislim da je to velika šansa i velika odgovornost naše generacije. Ali, to da konačno počnemo da dovršavamo ono što smo započeli, mislim da je to prvi test naše ozbiljnosti. Nije samo Srbiji, nedostatak jasne države, jasnih granica, jasnog Ustava, u Srbiji svaka treća kuća je nedovršena. Kad pogledate nije omalterisana, kada vidite ima tri sprata a bilo je snage samo za jedan. Pa vidite domaćini žive u nekoj kućici pored, krenuli su da prave neku veliku, ali nisu je dobro planirali i nisu imali snage da je završe. Mislim da tu treba da presečemo tu jednu lošu crtu našeg mentaliteta i da počnemo efikasno da završavamo ono što smo počeli. A na simboličnim stvarima treba da proverimo svoju snagu, jedna od simboličnih stvari je hram Svetog Save. I pre nešto više od godinu dana kada smo razgovarali o tome, gde na simboličan način treba da pokažemo da ćemo zaista da uradimo ono što obećamo, dogovorili smo se među nekolicinom prijatelja da to treba da bude ovaj veliki nacionalni projekat Hram Svetoga Save, dogovorili smo se da to ne treba da bude birokratski urađeno iz budžeta, da to ne treba da bude na silu urađeno raznim dobrovoljnim prilozima pod navodnicima, nego to treba da bude jedna obnova tog nacionalnog duha, da to bude jedan projekat koji će da zaista u onom dubokom smislu onog slogana da i nas izgradi u onoj meri u kojoj mi gradimo taj Hram. Da svako nađe svoje mesto u tome i da se kroz to shvati ne samo snaga društva, nego snaga i opredeljenost njegovih pojedinaca. Tako smo se dogovorili da u prvoj fazi prikupljamo donacije od, uslovno rečeno, velikih donatora, mada takvih u našoj zemlji nema mnogo, od preduzeća, od preduzetnika, od onih koji od svoje dobiti nešto mogu da odvoje, a da onda u drugoj fazi pozovemo sve građane i da kažemo važno je da date prilog, nije važno koliki je taj prilog, neka je pet dinara, neka je deset dinara, on je podjednako važan kao i onaj najveći. I da kroz završetak tog Hrama zapravo uđemo umiveni u godinu u kojoj je započet prvi srpski ustanak.
Naša obaveza je, da i mi stojimo za te obaveze, šta god da se desi u ovih narednih godinu dana hram će biti završen. Bez obzira na odnose u Parlamentu, bez obzira na odnose u Vladi, bez obzira na sve drugo, nema izgovora za nas koji smo to započeli, mi ćemo to i završiti s božijom pomoću, uz naravno, prethodni rad koji je uložen jer mi sada dovršavamo nešto što su mnoge generacije radile, na čemu su mnogi uložili mnogo toga.

Ja bih vas zamolio ako je moguće da pokažete prvi grafički prikaz od 2001. od septembra kada su ponovo intezivno krenule donacije, 50 posto, mislim da se tu vidi, da je fasade urađeno, i mislim da je za 138 miliona dinara su odnovni građevinski radovi nastavljeni. Naš princip je tada, ja se nadam da se on poštuje do današnjeg dana je da će radovi teći samo građevinskim tempom i da ni jedan drugi element neće usporavati te radove osim priroda i građevinskih radova, znači, hram će biti dovršavan onim tempom koji tehnologija građevinskih radova dozvoljava i biće dovršen onoga trenutka kada je to građevinski moguće. Koliko sam informisan to bi moglo da bude na jesen sledeće godine kada bi osnovni građevinski radovi bili gotovi i tada bismo prešli na finije unutrašnje radove. Tu je pregled, verovatno, mnogima ne baš razumljiv, ali nije bitno, pregled finansija šta je sve uplaćeno, šta sve treba da bude uplaćeno i poslednji snimak možda ako postoji, ne , to je onda na nekom drugom panou, to je ona jedna krivulja koja pokazuje na koji način je od trenutka donošenja odluke da će Hram biti građen, pa do današnjeg dana, zapravo naša nacionalna istorija može da se očitava na tim usponima i padovima. I da vidimo, kada počinjemo da se polako uzdišemo da onda imamo i energije i snage da počnemo da dovršavamo neke naše nacionalne projekte i kada mi započnemo da zapadamo u krizu i ti naši projekti zapadaju u krizu.

Dakle, danas smo tu da se zajednički obavežemo da nijedna kriza više ne može da nas zaustavi, kao što naša sportistkinja reče, sve je ovo maraton i najbolji je onaj ko najduže može da izdrži, znači na kraju pobeđuje onaj ko je uporan, onaj koji veruje u sebe, ne onaj koji je najbrži, onaj ko je najbrži, on trči na sto metara takvih je mnogo, ali teško je izdržati 45 kilometara. Mislim da smo pri kraju tog našeg maratona, najtežih deonica i sada nam ostaje da u ovih narednih godinu dve skupimo energiju, skupimo odlučnost i konačno veliki posao dovršimo.

Ja vam se iskreno zahvaljujem, ne želim da pravim diskriminaciju između gostiju ali najviše se zahvaljujem onim pojedincima, privatnim licima, koji su došli, ja sam zaista bio dirnut na ulazu, upoznavši neke od njih, oni su naši novi prijatelji, ovim drugima zahvaljujem, naravno, mi smo to od njih očekivali i još više očekujemo, pošto će poslovanje u narednoj godini biti još bolje, nego ove godine, naravno u skladu sa tim i prosek bude veći, sve to neko vidi, neko računovostvo postoji, ne samo u vašim knjigama, nego i na nekoj drugoj strani, tako da će vam to biti vraćeno sasvim sigurno i uvaženo, i ovu večeru shvatam kao našu zajedničku javnu obavezu da ćemo ovaj veliki posao koji nije samo verski, nego i nacionalni prijekat da ćemo je ispuniti, da ćemo završiti hram, i da ćemo sledeće godine u vreme, možda, u ovom društvu ili malo širem, da se nađemo i da kažemo, uradili smo ono što smo obećali. Počela je jedna zaista mala epoha naše nacionalne istorije u kojoj završavamo svoje velike projekte, i da svojoj deci i svojim unucima ostavimo da oni počinju svoje projekte, a da mi preuzmemo obavezu da ćemo ono što su naši preci započeli, mi da dovršimo. Da stvorimo jednu, modernu, uspešnu Srbiju i u toj Srbiji jedan dovršeni hram Svetoga Save.

Hvala vam što ste večeras bili ovde i hvala što ćete nas i dalje podržavati.