Nama je najvažnije u Srbiji da se tačno utvrdi princip odgovornosti, da svako ima svoje nadležnosti, da svako ima prava iz svojih nadležnosti, da bismo onda mi mogli da pozovemo na odgovornost onoga ko je, u skladu sa svojim pravima, delovao, pa proizveo neke štetne posledice.
Citati
Citati dr Zorana Đinđića predstavljaju izbor kratkih izjava i zapisa dr Zorana Đinđića na različite teme: od svakodnevnih životnih pitanja do međunarodne politike. Dominiraju poruke o odgovornosti, ličnoj inicijativi, proaktivnom stavu prema životu i realnom procenjivanju vlastitih mogućnosti u odnosu na objektivne okolnosti. Citati su birani iz kolekcije govora dr Zorana Đinđića koju poseduje Fond dr Zoran Đinđić, kao i iz intervjua i izjava datih domaćim i stranim medijima.
Višestranačka demokratija je efikasniji način donošenja odluka i ona je primerena modernim društvima. To znači, onaj koji blokira višestranačku demokratiju, on unazađuje društvo, on onemogućava da bolje ideje pobede. Privileguje jedan određeni tip ideja, samo jednu određenu vrstu ideja, samo sa obzirom na predlagača tih ideja, ne vodeći računa o njihovom kvalitetu. To je monopol, kao kada biste imali jednog proizvođača cipela i taj proizvođač cipela ima pravo da svoje cipele prodaje, bez obzira da li su one dobre ili ne. Ne bi bilo tržišta u čovečanstvu kada bi tržište bilo stvar nečijeg ukusa i nečije volje.
Naša generacija je generacija koja ima ogromnu odgovornost. Naravno, uz tu odgovornost ide velika čast. Mi smo izabrani, mi imamo misiju. Ta misija nama lično, našoj generaciji, ne može da donese nikakvu počast, ne može da donese nikakvo materijalno blagostanje, jer vreme u kome naša generacija deluje je vreme, askeze i vreme odricanja. Samo oni koji su spremni da se odreknu svog ličnog blagostanja, mogu da kažu, mi spadamo u onu generaciju u Srbiji, koja je Srbiju spasila, mi smo ljudi nove politike.
U novembru prošle godine, otvorili su se prozori i vrata na toj sobi političkog sistema u kome smo i mi proveli sedam ili osam godina kao zatočenici. Kroz te prozore, ušao je svež vazduh. Srbija se iz svog zimskog sna, u sred zime probudila. Naša poruka sa ove Skupštine je ne dozvolite da se ti prozori zatvore, dajte da taj svež vazduh ostane svakodnevnica Srbije, uključimo u proces političkih promena sve one koji su osamdeset osam dana na tom svežem vazduhu slobode zajedno disali sa vama, ne zatvorimo im prozore jer time zatvaramo prozore Srbiji i pogušićemo se u toj Srbiji ako ti prozori budu zatvoreni.
Kada kažem strategija, onda ne mislim na izborni, ili bilo kakav drugi program. Program je lako napisati, prepisati, naučiti napamet. Pod strategijom se ovde podrazumeva mogućnost realnog aktiviranja određenih resursa. Svaka ozbiljna stranka je svojim dosadašnjom politikom, ljudima koji je čine, poverenjem koje je stekla, u stanju da aktivira određene resurse.
Srbija nema dovoljno novca i to će biti slućaj najmanje nekoliko narednih godina, a verovatno i kasnije. Ovaj nedostatak može se ublažiti samo višestrukim povećanjem uloge drugih faktora, kao što su lićna energija, znanje, organizacija, brzina reagovanja. Jedini odgovor na manjak energije jeste – ubržano kruženje energije.
Model permanentne mobilizacije ispoljen tokom protesta, odlikuje se: aktivnim i spontanim učešćem pojedinaca i grupa, koje vezuje isti cilj, a ne ista organizacija; nevinim uspostavljanjem konsenzusa o bitnim poitanjima; otvorenom komunikacijom bez tabu tema, generalizovanjem zahteva tako da opstaju samo oni zahtevi iza kojih se pokazuje opšti interes, visokim stepenom kritičnosti prema liderima, maštovitošću, brzim učenjem, solidarnošću i visokim stepenom brige za druge učesnike.
Naš cilj je transparentna vlast, providna vlast, staklena vlast. Naš cilj je da se u ovoj zemlji, za svaki dinar koji je uzet od naroda zna šta se sa njim dešava, od onog trenutka kad uđe u budžet, pa do onog trenutka kada dođe do svog krajnjeg korisnika. Finansije su ono polje gde je kontrola najteža, ali i gde je kontrola najvažnija.
Lako je postavljati populističke zahteve i navoditi ljude da vas u tome podržavaju. Hrabrost je tome da se radnicima kaže istina.
Da bi promene uspele većina članova društva koje je ušlo u promene mora da se svakoga jutra buditi sa osećanjem izuzetnog istorijskog trenutka, s osećajem nečeg velikog i vanrednog.
Velikih promena nema bez velikih napora. Velikih promena nema bez novih pravila, kreativnosti i odlučnosti. Velike promene se ne događaju same po sebi, evolutivno, prerastanjem jednog sistema u drugi. One se događaju diskontinuitetom, lomljenjem okova i uspostavljanjem novih odnosa.
Život je surov, a u njemu uspevaju samo uporni i istrajni. Oni koji iz bilo kog razloga ne iskoriste svoju šansu kao zemlja i kao pojedinci, možda će imati dobre razloge, ili izgovore za to, ali će ostati van igre.
Ja se celog života opredeljujem. Život je, naročito u politici, stalni proces donošenja odluka i preuzimanja odgovornosti. 'Međutim, ljudi to ne žele. Većina ljudi donese mali broj odluka a ostalo ostavi u nedefinisanom stanju. To ne trpim. Tražim da ljudi budu „za“ ili „protiv“. Oni to doživljavaju kao pritisak. Budim ih iz sna, a oni ne vole da ih neko budi iz tog sna.
Za uspeh svakog posla mora da postoji plan, da se tačno zna šta se hoće, ne da se eksperimentiše, ioako nam je to nacionalna osobina. Treba mnogo više vremena utrišiti na oštrenje testere, nego drva seći tupom mašinom.
Kao čoveka koga drže pod vodom 50 godina, u njegovoj želji da dođe do vazduha, do kiseonika, tako i Srbiju ne može ništa da zaustavi na tom putu do kiseonika, a to je Evropa, to je porodica demokratskih, modernih, razvijenih zemalja.
- 1 od 4
- ››
Politička scena u Jugoslaviji sve više podseća na cirkuski šator. Gutači plamena tu se nadmeću sa krotiteljima zverinja, a priučene akrobate prevrću se u vazduhu, glumeći lakoću i spontanost. Na onim delovima političke pozornice gde se odvija predizborna kampanja publika ne stigne ni da zatvori usta od silnih uzbuđenja koja se smenjuju u sve luđem ritmu. Da bi privukli pažnju i simpatije, naši politički iluzionisti spremni su čak i na to da zapale pravu vatru, puste na scenu prave zveri, i uklone sigurnosnu mrežu ispod žice po kojoj idu. Malim majstorima neophodne su velike numere, jer je odvažnost, a ne znanje, njihov glavni adut.
Moramo se baviti konkretnim stvarima, moramo podeliti konkretne odgovornosti. Ljudi koji su dobili na izborima moraju da ponesu težinu te pobede i moraju pred svima nama da kažu šta nameravaju, i to kvantitativno, da bi posle tri ili šest meseci ili posle godinu dana znali da su svoja obećanja ispunili. Obećanja koja se ne mogu kvantifikovati, koja se mogu samo porediti sa nekim drugim obećanjima, koja mogu biti lepša od njih ili uverljivija od njih, ipak su samo obećanja.
Mislim da je inicijativa Demokratske stranke, pod sloganom: »Stavite svoj potpis, Vašim potpisom možete da spasite Srbiju«, proistekla iz ovog osećanja da je Srbiji potrebno nešto novo. I, mislim da je ova vlast, mislim da je ovaj predsednik koji tu vlast otelotvoruje na apsolutan način, da je on prepreka, i da svaki dan Srbija sa njim gubi po jedan dan.
Država je dužna da štiti građane. Odnos između građana spada u građansko pravo, dakle, kada građani sklapaju ugovore i kada overavaju kod suda, to je jedna stvar.Kada građani komuniciraju i kada dolaze u odnos sa pravnim licima,onda je to druga stvar. Ta pravna lica moraju da budu registrovana na neku delatnost, moraju svoje poslovanje da podvrgavaju nekoj kontroli. Državni organi su dužni da kada vide da je veliki broj građana svoju štednju, svoj novac, svoju sudbinu, stavio u ruke takvim pravnim licima da striktno i svakodnevno proveravaju poslovanje tih firmi. Kada se sutra desi sa nekom drugom sličnom organizacijom i kada usmesto 500 hiljada ljudi bude 5 miliona ljudi oštećeno, onda će biti kasno da kaže – to su strane službe, interpol, zavera. Lako je biti pametan kada se čitava stvar završi.
Nama je najvažnije u Srbiji da se tačno utvrdi princip odgovornosti, da svako ima svoje nadležnosti, da svako ima prava iz svojih nadležnosti, da bismo onda mi mogli da pozovemo na odgovornost onoga ko je, u skladu sa svojim pravima, delovao, pa proizveo neke štetne posledice.
Mi imamo mešavinu kapitalizma i socijalizma, ali ne na dobar način. Ne na takav način da pozitivne elemente socijalizma ujedinimo sa pozitivnim elementima kapitalizma, nego tako da negativne elemente socijalizma ujedinimo sa negativnim elementima kapitalizma. Negativni elementi socijalizma su nepostojanje odgovornosti za svojinu. To da direktor društvenog preduzeća ne odgovara ni svojim parama ni svojim položajem za svoje pogrešne odluke.
Odgovornost za svojinu očigledno ne može da postoji ako postoji društvena svojina. To je dokazalo 50 godina istorije ovog društva, a pogotovo pokazuju dve poslednje godine gde je društvena svojina fasada za najveće pljačke. Društvena svojina je gora od divlje privatizacije koja se dešavala u poslednje dve godine. Jer, u toj divljoj privatizaciji ljudi su za male pare postajali vlasnici preduzeća, a oni ta preduzeća nisu odneli u inostranstvo. Društvena svojina služi kao fasada za privatizaciju kapitala, ne fabrike, fabrika ostaje, zidovi ostaju, mašine ostaju, ali društvena svojina je protočni bojler kroz koji novac odlazi u inostranstvo. Društvena svojina je najveći vid pljačke i zloupotrebe koji je u istoriji čovečanstva postojao.
Višestranačka demokratija je efikasniji način donošenja odluka i ona je primerena modernim društvima. To znači, onaj koji blokira višestranačku demokratiju, on unazađuje društvo, on onemogućava da bolje ideje pobede. Privileguje jedan određeni tip ideja, samo jednu određenu vrstu ideja, samo sa obzirom na predlagača tih ideja, ne vodeći računa o njihovom kvalitetu. To je monopol, kao kada biste imali jednog proizvođača cipela i taj proizvođač cipela ima pravo da svoje cipele prodaje, bez obzira da li su one dobre ili ne. Ne bi bilo tržišta u čovečanstvu kada bi tržište bilo stvar nečijeg ukusa i nečije volje.
Naša generacija je generacija koja ima ogromnu odgovornost. Naravno, uz tu odgovornost ide velika čast. Mi smo izabrani, mi imamo misiju. Ta misija nama lično, našoj generaciji, ne može da donese nikakvu počast, ne može da donese nikakvo materijalno blagostanje, jer vreme u kome naša generacija deluje je vreme, askeze i vreme odricanja. Samo oni koji su spremni da se odreknu svog ličnog blagostanja, mogu da kažu, mi spadamo u onu generaciju u Srbiji, koja je Srbiju spasila, mi smo ljudi nove politike.
Mi možemo da preporodimo Srbiju ako otklonimo prepreku koja se zove režim Slobodana Miloševića. Mi znamo tajnu Srbije, a tajna Srbije je-ako bude ujedinjena pobediće. Razjedinjenost je fatalna za Srbiju. Razjedinjenost je uvek u istoriji bila fatalna za Srbiju. Milošević vlada tako što je razjedinio Srbiju. Mi ćemo Srbiju uspraviti tako što ćemo je ujediniti. Prvi korak ka ujedinjenju Srbije mora da bude ujedinjenje opozicije.
Demokratska patriotska vlast odlikuje se time što što daje rezultate za svoje građane i svoj narod. Njena snaga je u njenim rezultatima. Despotska vlast odlikuje se snagom režima, njena snaga je u jačini režima. Njeni rezultati su u broju policajaca. Ovaj režim je nedemokratski jer njemu je najvažnije da on bude stabilan a nije mu važno da li ima neke rezultate za građane. I zaista u Srbiji nikada režim nije bio jači a Srbija istovremeno slabija. Nikada Srbija nije bila slabija kao zemlja, nikada mi nismo bili bespomoćniji kao narod, nego za vreme Slobodana Miloševića koji je uspostavio najjači režim od kada Srbija postoji.
Nama treba hrabro vođstvo koji će imati viziju za budućnost ovog naroda. Naš jedini put jeste napred. Mi smo u tunelu, nazad ne možemo, mi možemo samo napred. A napred znači učiniti našu zemlju ponovo konkurentnom na svetskom tržištu, učiniti našu privredu ponovo privredom koja proizvodi dobro, kvalitetno, jevtino, čiji proizvodi mogu da konkurišu proizvodima Turske, Rumunije, Rusije i Ukrajine, da naš rad ponovo nešto vredi.
U novembru prošle godine, otvorili su se prozori i vrata na toj sobi političkog sistema u kome smo i mi proveli sedam ili osam godina kao zatočenici. Kroz te prozore, ušao je svež vazduh. Srbija se iz svog zimskog sna, u sred zime probudila. Naša poruka sa ove Skupštine je ne dozvolite da se ti prozori zatvore, dajte da taj svež vazduh ostane svakodnevnica Srbije, uključimo u proces političkih promena sve one koji su osamdeset osam dana na tom svežem vazduhu slobode zajedno disali sa vama, ne zatvorimo im prozore jer time zatvaramo prozore Srbiji i pogušićemo se u toj Srbiji ako ti prozori budu zatvoreni.
Naš veliki zadatak je da pokrenemo Srbiju, da pobedimo u Srbiji, da bi Srbija pobeđivala. Ima li većeg i sjajnijeg, ima li časnijeg zadatka nego reći mi smo učestvovali u pokretanju jedne velike, jedne časne, jedne ponosne zemlje koja je sedamdeset godina spavala, mi smo je iz sna probudili, mi smo onaj kolektivni princ koji je poljubio trnovu Ružicu i iz sna je probudio koji može da je pokaže svetu i da kaže, pogledajte kako je mlada, kako je vitalna, kako je lepa naša Srbija. To je naš veliki zadatak ove godine.
Kada kažem strategija, onda ne mislim na izborni, ili bilo kakav drugi program. Program je lako napisati, prepisati, naučiti napamet. Pod strategijom se ovde podrazumeva mogućnost realnog aktiviranja određenih resursa. Svaka ozbiljna stranka je svojim dosadašnjom politikom, ljudima koji je čine, poverenjem koje je stekla, u stanju da aktivira određene resurse.
Srbija nema dovoljno novca i to će biti slućaj najmanje nekoliko narednih godina, a verovatno i kasnije. Ovaj nedostatak može se ublažiti samo višestrukim povećanjem uloge drugih faktora, kao što su lićna energija, znanje, organizacija, brzina reagovanja. Jedini odgovor na manjak energije jeste – ubržano kruženje energije.
Da bi savladala prepreke za ulazak na svetsko tržište, Srbija mora da stavi u pogon sve raspoložive potencijale. Ti potencijali su pretežno subjektivni: ljudska energija, poboljšanje organizacije, ubrzano sticanje kvalifikacija. Kada kažem da stavi u pogon, onda mislim doslovno - veliki broj pojedinaca i grupa velikom brzinom obavlja veliki broj aktivnosti, u svim delovima društva.
Model permanentne mobilizacije ispoljen tokom protesta, odlikuje se: aktivnim i spontanim učešćem pojedinaca i grupa, koje vezuje isti cilj, a ne ista organizacija; nevinim uspostavljanjem konsenzusa o bitnim poitanjima; otvorenom komunikacijom bez tabu tema, generalizovanjem zahteva tako da opstaju samo oni zahtevi iza kojih se pokazuje opšti interes, visokim stepenom kritičnosti prema liderima, maštovitošću, brzim učenjem, solidarnošću i visokim stepenom brige za druge učesnike.
Igrajući na kartu straha i nesigurnosti, oni pokušavaju da zaustave normalan razvoj zemlje. Naravno, teorija ugroženosti, koja danas dominira u politici, sjajan je instrument vladavine. Ako smo zaista ugroženi sa svih strana, onda nema ni reformi, ni demokratije, nego samo čvrsta ruka i borba za goli opstanak.
Velika teškoća onoga što zovem novi početak za Srbiju sadrži se u činjenici da politički projekat modernizacije nema takvu emocionalnu privlačnost kao klasične ideologije koje treba da zameni. Te ideologije raspolažu demagoškim arsenalom usavršavanim nekoliko vekova. nije lak posao da se iz magnetnog polja njihove demagogije otrgnu realni nacionalni i socijalni problemi i da se podrvrgnu tretmanu racionalne politike.
Deset godina ovom zemljom vladaju najgori, deset godina ovom zemljom vlada bruka i sramota, deset godina nas je stid da budemo građani ove zemlje, nemamo razloga, kada njih sklonimo ponovo ćemo biti veliki, ponovo ćemo biti ponosni, samo nam malo treba. Oni su jedna mehanička prepreka na našem putu, zajedničkom snagom sklonićemo ih sa tog puta. Oni za nas više nisu vlast, oni su jedna banda uzurpatora koji još uvek ne znaju da su smenjeni.
Pitanje je uvek kako možete, kao neko ko nije samo privatna osoba, pomoći narodu. Nije stvar u tome da patite zajedno sa narodom i da patnjama miliona dodate još jednu, svoju patnju. Onima koji pate neće biti bolje ako i vi patite sa njima, nego ako im nešto pomognete.
Narodna volja je odbranjena i u odbrani te narodne volje, nažalost, desile su se neke stvari koje danas sa žaljenjem konstatujemo. Ali, treba da čestitamo tom narodu koji je odbranio ono što je osnovnije od objekata, a to je – sloboda i narodna volja.
Izgleda da je patriotizam najperspektivnija privredna grana kod nas, ali monopolska i rezervisana isključivo za malu grupu. Mi nemamo nameru da se sa njima takmičimo u patriotizmu, jer za nas patriotizam nije puna usta domovine i puni džepovi stranih valuta, nego je za nas patriotizam ono od čega živimo, stanje i položaj nacije.
Pragmatizam definišem kroz dve osobine. Prva je spremnost da učiš iz tuđih i vlastitih grešaka i, druga, fokusiranje na rešavanje problema.
Zadatak koji mi danas preuzimamo kao nasleđe ovih poslednjih deset godina, veoma je težak, izazovi su veoma veliki, ali i šansa da se upišemo u istoriju kao generacija koja je jednu zemlju ponovo vratila na njen pravi put, ta šansa takođe je veoma velika.
Posle 5. oktobra Srbija je uzela svoju sudbinu u svoje ruke. Ovo što mi danas radimo, konstituisanje demokratske vlade, možemo u simboličnom smislu da smatramo 6. oktobrom. Ova vlada danas dobija mandat koji nam je dao narod na ulicama Srbije, mandat za promene. Onoga dana kada zaboravimo taj mandat i kada pomislimo da smo dobili mandat da vladamo, toga dana smo izgubili. Taj gubitak bio bi mnogo veći nego samo gubitak vlasti. To bi bio gubitak časti, to bi bio gubitak istorije.
Naš cilj je transparentna vlast, providna vlast, staklena vlast. Naš cilj je da se u ovoj zemlji, za svaki dinar koji je uzet od naroda zna šta se sa njim dešava, od onog trenutka kad uđe u budžet, pa do onog trenutka kada dođe do svog krajnjeg korisnika. Finansije su ono polje gde je kontrola najteža, ali i gde je kontrola najvažnija.
Mi nemamo čarobni štapić. Ono što imamo, to smo mi, naše znanje i naša energija, to je narod u Srbiji i njegova energija. Uz podršku ovog parlamenta, uz podršku građana Srbije, ja sam siguran da ćemo ostvariti sve ono što smo naumili.
Za mene je patriotizam to da moja deca ostanu da žive u mojoj zemlji i da govore svoj jezik kao maternji, a ne da moraju da idu po belom svetu, trbuhom za kruhom. Patriotizam je to da cene moju zemlju i da ja sa svojim pasošem mogu ponosno da idem preko bilo koje granice. Za taj patriotizam će se ova vlada zalagati, i mi smo, nemojte sumnjati u to, u ovom smislu velike patriote.
Lako je postavljati populističke zahteve i navoditi ljude da vas u tome podržavaju. Hrabrost je tome da se radnicima kaže istina.
Kraj komunizma sličan je zamrzivaču kome se isključi struja. Sve što je bilo zamrznuto postepeno je počelo da se topi i smrdi.'
Da bi promene uspele većina članova društva koje je ušlo u promene mora da se svakoga jutra buditi sa osećanjem izuzetnog istorijskog trenutka, s osećajem nečeg velikog i vanrednog.
Velikih promena nema bez velikih napora. Velikih promena nema bez novih pravila, kreativnosti i odlučnosti. Velike promene se ne događaju same po sebi, evolutivno, prerastanjem jednog sistema u drugi. One se događaju diskontinuitetom, lomljenjem okova i uspostavljanjem novih odnosa.
Reforme mogu da uspeju samo ako osećanje nade i volje u Srbiji pobedi nad osećanjem praznog mudrovanja i cinizma. Mrzovoljna, skeptična, sumnjičava društva ne postižu velike ciljeve i izuzetne rezultate. Ključne reči: reforme, optimizam, odlučnost, angažovanost.
Život je surov, a u njemu uspevaju samo uporni i istrajni. Oni koji iz bilo kog razloga ne iskoriste svoju šansu kao zemlja i kao pojedinci, možda će imati dobre razloge, ili izgovore za to, ali će ostati van igre.
Moj problem je u tome što ja imam jedan relativno praktičan odnos prema životu, a u jednom idealizovanom društvu to se kažnjava. Živeti po tim nebeskim pravilima možeš na nebu, ali na zemlji moraš da rešavaš konkretne probleme.
Ja se celog života opredeljujem. Život je, naročito u politici, stalni proces donošenja odluka i preuzimanja odgovornosti. 'Međutim, ljudi to ne žele. Većina ljudi donese mali broj odluka a ostalo ostavi u nedefinisanom stanju. To ne trpim. Tražim da ljudi budu „za“ ili „protiv“. Oni to doživljavaju kao pritisak. Budim ih iz sna, a oni ne vole da ih neko budi iz tog sna.
Za uspeh svakog posla mora da postoji plan, da se tačno zna šta se hoće, ne da se eksperimentiše, ioako nam je to nacionalna osobina. Treba mnogo više vremena utrišiti na oštrenje testere, nego drva seći tupom mašinom.
Kao čoveka koga drže pod vodom 50 godina, u njegovoj želji da dođe do vazduha, do kiseonika, tako i Srbiju ne može ništa da zaustavi na tom putu do kiseonika, a to je Evropa, to je porodica demokratskih, modernih, razvijenih zemalja.
- 1 od 5
- ››