Citati

Citati dr Zorana Đinđića predstavljaju izbor kratkih izjava i zapisa dr Zorana Đinđića na različite teme: od svakodnevnih životnih pitanja do međunarodne politike. Dominiraju poruke o odgovornosti, ličnoj inicijativi, proaktivnom stavu prema životu i realnom procenjivanju vlastitih mogućnosti u odnosu na objektivne okolnosti. Citati su birani iz kolekcije govora dr Zorana Đinđića koju poseduje Fond dr Zoran Đinđić, kao i iz intervjua i izjava datih domaćim i stranim medijima.

Ako neko misli da će zaustaviti sprovođenje zakona time što će mene ukloniti onda se grdno vara, jer ja nisam sistem. Sistem će funcionisati i dalje i niko neće dobiti amnestiju tako što će ukloniti jednog ili dva funcionera države.

Politika, 20.02.2003.

Razlika između etike i morala je vrlo bitna. Ono što je dobro za jedan narod je etika. Moral je pitanje namera, da ja kažem - ja mislim da je to dobro i ja ću to da radim, jer su moji motivi dobri. Za to što će se na kraju desiti katastrofa, ja nisam kriv, ja sam to uradio iz dobrih namera. Ja to prezirem. Mislim da je to izgovor slabijih. Mene ne interesuju namere. Mene interesuju posledice. Svako ima dobre namere i mislim da je to stvar pristojnosti. Ja nemam nameru da diskutujem o nečijim namerama. Podrazumevam da svako ima dobre namere. Ali to je toliko trivijalno, da me ne interesuje. Mene interesuje šta sledi iz toga. Ako ne sledi neka posledica koja je korisna za mene, dobre namere me ne interesuju.

Iz govora dr Zorana Đinđića održanog studentima banjalučkog univerziteta, 20.02.2003.

Karakteristika nacionalizma njegova supstancijalnost, da se odnosi na neku etničku ili neku drugu pripadnost, da je statičan, da polarizuje, da nije komunikativan, da ne može da se uključi u konkurenciju, u razmenu što je uslov za uspeh u modernom društvu, nego je on zapravo karakterističan za statična društva i za zauzimanje pozicija i busija u statičnim društvima.

Iz govora dr Zorana Đinđića održanog studentima banjalučkog univerziteta, 20.02.2003.

Ako kolektivni identitet baziramo na nečem modernom obliku kao što je patriotizam, onda ćemo umesto etiku namera imati etiku odgovornosti i gde ćemo praktično umesto da obrazlažemo šta smo mi hteli, da obrazlažemo zašto su ti rezultati takvi kakvi jesu, i da umesto da držimo moralne govore da smo mi dobri i kakva sve prava imamo, vršićemo detaljne analize koliko šansi, sve to što mi želimo, ima da uspe. I onda ćemo polagati odgovornost za posledice, a nećemo tražiti opravdanje za motive. I to je ogromna razlika.

Iz govora dr Zorana Đinđića održanog studentima banjalučkog univerziteta, 20.02.2003.

U promenama je nužno nekoliko stvari, povrh svega jedinstvena vizija društva. Pozivam ljude da se sete te vizije zbog koje su se borili za promene, vizije uređene i uspešne zemlje u kojoj se zna svačije mesto, svačija odgovornost.

Nezgoda je u tome što Srbija nema vremena za popravne ispite. Ako posle ovogodišnjih izbora ne dobije efikasan i modernizovan politički sistem, čekaju je neizvesnost i dalje siromašenje. Srbija stoji pred imperativom modernizacije i reformi. Zbog toga, osnovno pitanje nije ko će pobediti, nego ko je u stanju da pokrene zemlju sa mrtve tačke. To, dakle, nije pitanje stranaka i ličnosti, već pitanje strategije.

Ja možda jesam težak za saradnju i moje obrazloženje za to je: od ljudi tražim isto što tražim od samog sebe – dakle, maksimum.

Kada ste u veoma teškoj situaciji, onda samo vrlo jaka ideja može da vas drži u životu.

Sve što sam u životu postigao, postigao sam plivajući uz vodu. Nikad nisam birao lakši put. Zato i mislim da na njega nemam pravo.

Hoćemo Srbiju u kojoj će biti dovoljno da radite vredno i uporno i da ostvarite svoje ambicije i svoje snove. Gde će to zavisiti samo od vas i od vaše marljivosti, gde će sistem biti na vašoj strani.

Uspevaju samo nacije koje imaju pozitivan odnos prema stvarnosti. Samo brze, aktivne, optimističke nacije ostvaruju svoje ciljeve.

Život je ono što od njega napravimo. I Srbija je ono što od nje napravimo. Svojim činjenjem ili nečinjenjem. Ako sami ne damo pozitivan sadržaj svom životu, on verovatno neće biti dobar.

U kretanju je zadovoljstvo, a ne u mirovanju. Kretanje, to su promene, to je usavršavanje, modernizacija, reforme. Mirovanje, to je zadovoljavanje zatečenjih stanja, čekanje, odlaganje, neodlučnost.

Etiku dobrih namera trebalo bi da zamenimo etikom odgovornosti za posledice.

Ne mislimo šta želimo 2002. Mislimo o tome šta želimo 2050., kada ćemo biti mrtvi. Da li želimo da iza nas ostanu rezultati na koje će naša deca biti ponosna, ili neuspesi, kojih će se stideti. Mi danas, hteli to ili ne, radimo na vlastitom spomeniku. Na njemu će nešto pisati: ta generacija je izvukla zemlju iz krize. Ili, bili su beznačajni i beskorisni.

Politička scena u Jugoslaviji sve više podseća na cirkuski šator. Gutači plamena tu se nadmeću sa krotiteljima zverinja, a priučene akrobate prevrću se u vazduhu, glumeći lakoću i spontanost. Na onim delovima političke pozornice gde se odvija predizborna kampanja publika ne stigne ni da zatvori usta od silnih uzbuđenja koja se smenjuju u sve luđem ritmu. Da bi privukli pažnju i simpatije, naši politički iluzionisti spremni su čak i na to da zapale pravu vatru, puste na scenu prave zveri, i uklone sigurnosnu mrežu ispod žice po kojoj idu. Malim majstorima neophodne su velike numere, jer je odvažnost, a ne znanje, njihov glavni adut.

Stav, 05.05.1990.

Moramo se baviti konkretnim stvarima, moramo podeliti konkretne odgovornosti. Ljudi koji su dobili na izborima moraju da ponesu težinu te pobede i moraju pred svima nama da kažu šta nameravaju, i to kvantitativno, da bi posle tri ili šest meseci ili posle godinu dana znali da su svoja obećanja ispunili. Obećanja koja se ne mogu kvantifikovati, koja se mogu samo porediti sa nekim drugim obećanjima, koja mogu biti lepša od njih ili uverljivija od njih, ipak su samo obećanja.

Iz govora dr Zorana Đinđića u Skupštini Republike Srbije, 11.02.1991.

Mislim da je inicijativa Demokratske stranke, pod sloganom: »Stavite svoj potpis, Vašim potpisom možete da spasite Srbiju«, proistekla iz ovog osećanja da je Srbiji potrebno nešto novo. I, mislim da je ova vlast, mislim da je ovaj predsednik koji tu vlast otelotvoruje na apsolutan način, da je on prepreka, i da svaki dan Srbija sa njim gubi po jedan dan.

Iz govora dr Zorana Đinđića u Skupštini Republike Srbije, 27.02.1992.

Država je dužna da štiti građane. Odnos između građana spada u građansko pravo, dakle, kada građani sklapaju ugovore i kada overavaju kod suda, to je jedna stvar.Kada građani komuniciraju i kada dolaze u odnos sa pravnim licima,onda je to druga stvar. Ta pravna lica moraju da budu registrovana na neku delatnost, moraju svoje poslovanje da podvrgavaju nekoj kontroli. Državni organi su dužni da kada vide da je veliki broj građana svoju štednju, svoj novac, svoju sudbinu, stavio u ruke takvim pravnim licima da striktno i svakodnevno proveravaju poslovanje tih firmi. Kada se sutra desi sa nekom drugom sličnom organizacijom i kada usmesto 500 hiljada ljudi bude 5 miliona ljudi oštećeno, onda će biti kasno da kaže – to su strane službe, interpol, zavera. Lako je biti pametan kada se čitava stvar završi.

Iz govora dr Zorana Đinđića u Skupštini Republike Srbije, 18.03.1993.

Nama je najvažnije u Srbiji da se tačno utvrdi princip odgovornosti, da svako ima svoje nadležnosti, da svako ima prava iz svojih nadležnosti, da bismo onda mi mogli da pozovemo na odgovornost onoga ko je, u skladu sa svojim pravima, delovao, pa proizveo neke štetne posledice.

Iz govora dr Zorana Đinđića u Skupštini Republike Srbije, 24.02.1994.

Mi imamo mešavinu kapitalizma i socijalizma, ali ne na dobar način. Ne na takav način da pozitivne elemente socijalizma ujedinimo sa pozitivnim elementima kapitalizma, nego tako da negativne elemente socijalizma ujedinimo sa negativnim elementima kapitalizma. Negativni elementi socijalizma su nepostojanje odgovornosti za svojinu. To da direktor društvenog preduzeća ne odgovara ni svojim parama ni svojim položajem za svoje pogrešne odluke.

Iz govora dr Zorana Đinđića u Skupštini Republike Srbije, 24.05.1994.

Odgovornost za svojinu očigledno ne može da postoji ako postoji društvena svojina. To je dokazalo 50 godina istorije ovog društva, a pogotovo pokazuju dve poslednje godine gde je društvena svojina fasada za najveće pljačke. Društvena svojina je gora od divlje privatizacije koja se dešavala u poslednje dve godine. Jer, u toj divljoj privatizaciji ljudi su za male pare postajali vlasnici preduzeća, a oni ta preduzeća nisu odneli u inostranstvo. Društvena svojina služi kao fasada za privatizaciju kapitala, ne fabrike, fabrika ostaje, zidovi ostaju, mašine ostaju, ali društvena svojina je protočni bojler kroz koji novac odlazi u inostranstvo. Društvena svojina je najveći vid pljačke i zloupotrebe koji je u istoriji čovečanstva postojao.

Iz govora dr Zorana Đinđića u Skupštini Republike Srbije, 24.05.1994.

Višestranačka demokratija je efikasniji način donošenja odluka i ona je primerena modernim društvima. To znači, onaj koji blokira višestranačku demokratiju, on unazađuje društvo, on onemogućava da bolje ideje pobede. Privileguje jedan određeni tip ideja, samo jednu određenu vrstu ideja, samo sa obzirom na predlagača tih ideja, ne vodeći računa o njihovom kvalitetu. To je monopol, kao kada biste imali jednog proizvođača cipela i taj proizvođač cipela ima pravo da svoje cipele prodaje, bez obzira da li su one dobre ili ne. Ne bi bilo tržišta u čovečanstvu kada bi tržište bilo stvar nečijeg ukusa i nečije volje.

Iz govora dr Zorana Đinđića u Skupštini Republike Srbije, 20.07.1994.

Naša generacija je generacija koja ima ogromnu odgovornost. Naravno, uz tu odgovornost ide velika čast. Mi smo izabrani, mi imamo misiju. Ta misija nama lično, našoj generaciji, ne može da donese nikakvu počast, ne može da donese nikakvo materijalno blagostanje, jer vreme u kome naša generacija deluje je vreme, askeze i vreme odricanja. Samo oni koji su spremni da se odreknu svog ličnog blagostanja, mogu da kažu, mi spadamo u onu generaciju u Srbiji, koja je Srbiju spasila, mi smo ljudi nove politike.

Iz govora Zorana Đinđića na skupštini Demokratske stranke, 02.02.1995.

Mi možemo da preporodimo Srbiju ako otklonimo prepreku koja se zove režim Slobodana Miloševića. Mi znamo tajnu Srbije, a tajna Srbije je-ako bude ujedinjena pobediće. Razjedinjenost je fatalna za Srbiju. Razjedinjenost je uvek u istoriji bila fatalna za Srbiju. Milošević vlada tako što je razjedinio Srbiju. Mi ćemo Srbiju uspraviti tako što ćemo je ujediniti. Prvi korak ka ujedinjenju Srbije mora da bude ujedinjenje opozicije.

Iz govora dr Zorana Đinđića na mitingu opozicije, 09.03.1996.

Demokratska patriotska vlast odlikuje se time što što daje rezultate za svoje građane i svoj narod. Njena snaga je u njenim rezultatima. Despotska vlast odlikuje se snagom režima, njena snaga je u jačini režima. Njeni rezultati su u broju policajaca. Ovaj režim je nedemokratski jer njemu je najvažnije da on bude stabilan a nije mu važno da li ima neke rezultate za građane. I zaista u Srbiji nikada režim nije bio jači a Srbija istovremeno slabija. Nikada Srbija nije bila slabija kao zemlja, nikada mi nismo bili bespomoćniji kao narod, nego za vreme Slobodana Miloševića koji je uspostavio najjači režim od kada Srbija postoji.

Iz govora dr Zorana Đinđića na mitingu opozicije, 02.03.1996.

Nama treba hrabro vođstvo koji će imati viziju za budućnost ovog naroda. Naš jedini put jeste napred. Mi smo u tunelu, nazad ne možemo, mi možemo samo napred. A napred znači učiniti našu zemlju ponovo konkurentnom na svetskom tržištu, učiniti našu privredu ponovo privredom koja proizvodi dobro, kvalitetno, jevtino, čiji proizvodi mogu da konkurišu proizvodima Turske, Rumunije, Rusije i Ukrajine, da naš rad ponovo nešto vredi.

Iz govora dr Zorana Đinđića na mitingu opozicije, 02.03.1996.

U novembru prošle godine, otvorili su se prozori i vrata na toj sobi političkog sistema u kome smo i mi proveli sedam ili osam godina kao zatočenici. Kroz te prozore, ušao je svež vazduh. Srbija se iz svog zimskog sna, u sred zime probudila. Naša poruka sa ove Skupštine je ne dozvolite da se ti prozori zatvore, dajte da taj svež vazduh ostane svakodnevnica Srbije, uključimo u proces političkih promena sve one koji su osamdeset osam dana na tom svežem vazduhu slobode zajedno disali sa vama, ne zatvorimo im prozore jer time zatvaramo prozore Srbiji i pogušićemo se u toj Srbiji ako ti prozori budu zatvoreni.

Iz govora Zorana Đinđića na skupštini Demokratske stranke, 23.05.1997.

Naš veliki zadatak je da pokrenemo Srbiju, da pobedimo u Srbiji, da bi Srbija pobeđivala. Ima li većeg i sjajnijeg, ima li časnijeg zadatka nego reći mi smo učestvovali u pokretanju jedne velike, jedne časne, jedne ponosne zemlje koja je sedamdeset godina spavala, mi smo je iz sna probudili, mi smo onaj kolektivni princ koji je poljubio trnovu Ružicu i iz sna je probudio koji može da je pokaže svetu i da kaže, pogledajte kako je mlada, kako je vitalna, kako je lepa naša Srbija. To je naš veliki zadatak ove godine.

Iz govora Zorana Đinđića na skupštini Demokratske stranke, 24.05.1997.

Kada kažem strategija, onda ne mislim na izborni, ili bilo kakav drugi program. Program je lako napisati, prepisati, naučiti napamet. Pod strategijom se ovde podrazumeva mogućnost realnog aktiviranja određenih resursa. Svaka ozbiljna stranka je svojim dosadašnjom politikom, ljudima koji je čine, poverenjem koje je stekla, u stanju da aktivira određene resurse.

Borba, 08.08.1997.

Srbija nema dovoljno novca i to će biti slućaj najmanje nekoliko narednih godina, a verovatno i kasnije. Ovaj nedostatak može se ublažiti samo višestrukim povećanjem uloge drugih faktora, kao što su lićna energija, znanje, organizacija, brzina reagovanja. Jedini odgovor na manjak energije jeste – ubržano kruženje energije.

Borba, 08.08.1997.

Da bi savladala prepreke za ulazak na svetsko tržište, Srbija mora da stavi u pogon sve raspoložive potencijale. Ti potencijali su pretežno subjektivni: ljudska energija, poboljšanje organizacije, ubrzano sticanje kvalifikacija. Kada kažem da stavi u pogon, onda mislim doslovno - veliki broj pojedinaca i grupa velikom brzinom obavlja veliki broj aktivnosti, u svim delovima društva.

Borba, 09.08.1997.

Model permanentne mobilizacije ispoljen tokom protesta, odlikuje se: aktivnim i spontanim učešćem pojedinaca i grupa, koje vezuje isti cilj, a ne ista organizacija; nevinim uspostavljanjem konsenzusa o bitnim poitanjima; otvorenom komunikacijom bez tabu tema, generalizovanjem zahteva tako da opstaju samo oni zahtevi iza kojih se pokazuje opšti interes, visokim stepenom kritičnosti prema liderima, maštovitošću, brzim učenjem, solidarnošću i visokim stepenom brige za druge učesnike.

Borba, 08.08.1997.

Igrajući na kartu straha i nesigurnosti, oni pokušavaju da zaustave normalan razvoj zemlje. Naravno, teorija ugroženosti, koja danas dominira u politici, sjajan je instrument vladavine. Ako smo zaista ugroženi sa svih strana, onda nema ni reformi, ni demokratije, nego samo čvrsta ruka i borba za goli opstanak.

Danas, 08.12.1997.

Velika teškoća onoga što zovem novi početak za Srbiju sadrži se u činjenici da politički projekat modernizacije nema takvu emocionalnu privlačnost kao klasične ideologije koje treba da zameni. Te ideologije raspolažu demagoškim arsenalom usavršavanim nekoliko vekova. nije lak posao da se iz magnetnog polja njihove demagogije otrgnu realni nacionalni i socijalni problemi i da se podrvrgnu tretmanu racionalne politike.

Iz govora Zorana Đinđića održanog na tribini Aspen instituta., 04.11.1998.

Deset godina ovom zemljom vladaju najgori, deset godina ovom zemljom vlada bruka i sramota, deset godina nas je stid da budemo građani ove zemlje, nemamo razloga, kada njih sklonimo ponovo ćemo biti veliki, ponovo ćemo biti ponosni, samo nam malo treba. Oni su jedna mehanička prepreka na našem putu, zajedničkom snagom sklonićemo ih sa tog puta. Oni za nas više nisu vlast, oni su jedna banda uzurpatora koji još uvek ne znaju da su smenjeni.

Iz govora dr Zorana Đinđića na mitingu opozicije

Pitanje je uvek kako možete, kao neko ko nije samo privatna osoba, pomoći narodu. Nije stvar u tome da patite zajedno sa narodom i da patnjama miliona dodate još jednu, svoju patnju. Onima koji pate neće biti bolje ako i vi patite sa njima, nego ako im nešto pomognete.

NIN

Narodna volja je odbranjena i u odbrani te narodne volje, nažalost, desile su se neke stvari koje danas sa žaljenjem konstatujemo. Ali, treba da čestitamo tom narodu koji je odbranio ono što je osnovnije od objekata, a to je – sloboda i narodna volja.

Iz govora dr Zorana Đinđića u Saveznoj Skupštini, 07.10.2000.

Izgleda da je patriotizam najperspektivnija privredna grana kod nas, ali monopolska i rezervisana isključivo za malu grupu. Mi nemamo nameru da se sa njima takmičimo u patriotizmu, jer za nas patriotizam nije puna usta domovine i puni džepovi stranih valuta, nego je za nas patriotizam ono od čega živimo, stanje i položaj nacije.

Nedeljni telegraf, 13.09.2000.

Pragmatizam definišem kroz dve osobine. Prva je spremnost da učiš iz tuđih i vlastitih grešaka i, druga, fokusiranje na rešavanje problema.

NIN, 02.03.2000.

Čitam u novinama: 'Premijer ima problem hiper je aktivan.' Pa sa stanovišta puža i kornjača je hiperaktivna.

Niš, tribina Srbija na dobrom putu, 23.03.2002.

Vaše znanje je vaš kapital. Ne dozvolite da vam diploma stoji kao stara devizna štednja i da s njom ništa ne možete da uradite. To je kao da bi neka od vas rekla udala sam se, pa sa ne moram da držim dijetu.

Večernje novosti, 03.05.2002.

Ako moraš da progutaš žabu nemoj mnogo da je gledaš progutaj je odmah. Ako moraš da progutaš nekoliko žaba najveću progutaj prvu.

Šabac, tribina Srbija na dobrom putu, 14.05.2002.

Nisam zadovoljan brzinom promena, jer kod nas u njih još nije uključen dovoljan broj ljudi. Mnogi se još ponašaju kao posmatrači u u takmici u kojoj sami učestvuju.

Politika, 19.06.2002.

Ako neko ima sto mogućnosti, a ne može da ostvari deset pa je stoga nezadovoljan, onda je to za mene napredak. Pre dve godine je imao tri mogućnosti, a to je da ne ide u rat, da ne umre od gladi i da se ne razboli, pa je bio zadovoljan sto posto ako je sve tri stvari ostvario.

Vreme, 15.08.2002.

Reforme su mešavina psihologije i materijalnih uslova; psihologija je u toj mešavini bar pedeset odsto! Uzmimo za primer fudbal: svi imamo pluća, dve noge, svi znamo da trčimo... ali zašto su Brazilci bolji, recimo, od Zambije? Postoji volja, disciplina, taktika... i kad sve to prenesemo na države - vidimo da je taj voljni momenat bitniji od materijalnog.

Danas, 16.08.2002.

Nedostatak volje za mene nikada nije izgovor, a deficit energije ne mogu da prihvatim kao opravdanje. Mogu da prihvatim nedostatak novca, bolest, ali da neko ne može da radi 12-13 sati dnevno jer je umoran, ne mogu da prihvatim, jer znam da to nije tačno.

Borba, 25.08.2002.

Ako brod tone, a postoje spasilački čamci, moraš skočiti u vodu i plivati. Pri tom se moraš pokvasiti. Problem je u tranziciji to što je ljudima najupečatljiviji baš taj prvi momenat, da moraju da skoče u hladnu vodu, a dalek im je spas u drugom brodu koji plovi.

Danas, 09.09.2002.

Ja sam neka vrsta gromobrana i svako ko ima višak energije usmeri je na taj gromobran i svaki oblak koji protutnji on malo okrzne taj gromobran

NIN, 19.09.2002.

Postoji kontinuitet jedne velike ideje, ideje o večnom miru, kako ju je Imanuel Kant u Evropi formulisao i postoji problem realizacije ove velike ideje. Ima mnogo razumnih ljudi u Evropi, ali je u njoj bilo veoma malo razuma u toku poslednja dva veka. Između velike ideje i njene realizacije postoji jaz i zadatak svake generacije je da ovaj jaz na razuman način premošćava.

Iz govora dr Zorana Đinđića održanog na Čerčilovom simpozijumu u Cirihu, 11.10.2002.

Danas znamo da je beg u budućnost ponekad neophodan kako bi nesrećna stvarnost uopšte mogla biti prihvaćena. Ponekad realno razmišljati znači ne prihvatati realnost u njenoj datoj formi, nego je projektovati u nešto bolje.

Iz govora dr Zorana Đinđića održanog na Čerčilovom simpozijumu u Cirihu, 10.10.2002.

Treba nam velika ideja i velika vizija, nešto što nas vodi napred, nešto što je veće od „business as usual“, veće od računica, od privrede, koja je za mene najvažnija stvar.

Iz govora dr Zorana Đinđića održanog na Čerčilovom simpozijumu u Cirihu, 10.10.2002.

Opasno je promovisati evropsku ideju bez dovoljno energije. Ideja nacionalizma, iako pogrešna, je jaka i lako zamenjuje druge ideje, a onda smo ponovo na početku neke nove ružne faze evropske istorije.

Iz govora dr Zorana Đinđića održanog na Čerčilovom simpozijumu u Cirihu, 10.10.2002.

Kad se narodu govori stalno govori: volim te onakvog kakav si, onda će takav populizam dobiti podršku, ali to je već neodgovorno.

Suddeutsche Zeitung, 28.10.2002.

Odvojite iz svojih udžbenika ono što je talog prošlosti, kladim se da bi njim fakultet mogao da se greje godinu dana, jer mnogi udžbenici podsećaju na konzerve iz ratnih rezervi.

Večernje novosti, 15.11.2002.